Svetla ili Vaskršnja nedelja, koja se obeležava nakon Vaskrsa koji su pravoslavni vernici ove godine obeležili 16. aprila, smatra se velikom, neprekidnom proslavom Hristovog vaskrsnuća. Bogosluženje je svakog dana u ovoj nedelji isto kao i na Vaskrs, a od davnina postoje i brojni običaji i verovanja.
Četvrtak se, inače, po narodnom verovanju smatra baksuznim danom, ali to ne važi i za ovaj današnji. Svetli četvrtak, koji seu narodu naziva i Zeleni četvrtak, se jedini po tradiciji smatra srećnim.
Veruje se da su ovog dana sva mesta gde žive ale i druge nečastive sile zatvorena, da zemljom hodaju samo dobra nebeska bića, pa da zbog toga i ljudima danas dobro ide.
Zbog toga je većina običaja vezana za Svetli četvrtak u vezi sa novim počecima i srećnim trenucima u životu čoveka. Ovog dana treba započeti posao, naročito onaj koji inače ne ide od ruke. Takođe, treba uputiti molbu za neku neostvarenu želju i ona će se, kažu verovanja, sigurno ostvariti.
U Istočnoj Srbiji se cela ova nedelja, a posebno četvrtak, praznuje da bi godina bila rodna. Od današnjeg dana do Spasovdana (25. maj) se svetkuje tako što se ništa ne radi u poljima ni sa stokom.
Svetli četvrtak je dan za radost i opuštanje, a jedino što ne treba raditi na ovaj dan jeste organizovati svadbe, jer bi, prema verovanju, muzika i galama mogli da uplaše i oteraju "dobra božanstva".
Tekst: Lepa&Srećna