Prve zadušnice padaju ove godine na dan 18. februara. Reč je zadušnicama koje su vezane za početak Vaskršnjeg posta, pa su i one "pokretne", tojest nemaju određeni datum. Zovu ih još i Velike zimske zadušnice.
Nedelja u kojoj se one održavaju se i naziva zadušna i uvek je to treća nedelja pred post. Na dan zadušnica ide se u crkvu, gde se služi sveta liturgija i parastos na kojem sveštenik vinom preliva žito, a posle službe ide se do grobova pokojnika. Na grobovima se pale sveće, a sveštenik obavlja kratki obred i kadi grobove.
Ove tri stvari koje se nose imaju moćnu simboliku. Žito podseća da zrno "tek kad umre rod donosi", kako je - po predanju - govorio Isus Hrist. Crno vino, kojim sveštenik preliva žito, označava Božje milosrđe kojim se zaceljuju rane greha. Sveća je simbol svetlosti Hristove.
Letnje zadušnice su 3. juna, Miholjske 7. oktobra, a Mitrovdanske ili jesenje zadušnice 4. novembra.
Dani namenjeni dušama preminulih uvek padaju u subotu. Žito nosi na groblje, ne da bi se "nahranio" pokojnik, kako se ponekad u narodu veruje, već da bi se nahranila sirotinja koja u molitvama pominje pokojnika. Ne treba preterivati u pripremi hrane i crkveni velikodostojnici često upozoravaju da su "gozbe" na daćama, parastosima i zadušnicama potpuno neprikladne.
Ko živi daleko od grobova najmilijih, treba da odnese žito i vino u crkvu, po običaju, kao i da upali sveće - simbol male žrtve bogu.
Običaj je i da se na zadušnice deli milostinja. Posebno ne treba zaboraviti duhovnu milostinju - poklanjanje knjiga duhovnog sadržaja. One se mogu pokloniti onima koji ne mogu da je kupe ali i bibliotekama kako bi bile na raspolaganju što većem broju ljudi.