Nije lako odlučiti se da li kod Natalijine ramonde više očarava njena skromna i ljupka lepota ili neverovatna izdržljivost po kojoj je dobila čak i nadimak "cvet feniks". Naime, čak i kad se potpuno osuši, Natalijina ramonda može ponovo da oživi kada je zalijemo.
Natalijina ramonda je uvedena je kao simbol kojim obeležavamo Dan primirja odlukom Vlade Srbije 2012. godine, a simbolika je višestruka. Ovaj cvet se može naročito naći na planini Nidže čiji je vrh Kajmakčalan poprište slavne bitke u Prvom svetskom ratu, a pozadina značke je zeleno-crna, što su boje Albanske spomenice.
Ovo je amblem koji simboliše Dan primirja u Prvom svetskom ratu, državni praznik koji se u Srbiji obeležava od 2012. godine. Preporuka Vlade Republike Srbije je da se ovaj amblem nosi na reveru, kako bi se odalo poštovanje ovom prazniku. Autor ovog amblema je Republika Srbija.
Ramonde je, inače, prvi pronašao Josif Pančić, 1874. godine i biljku nazvao "ramonda serbica". Niški varijetet dobio je ime po kraljici Nataliji. Biolozi kažu da je preživela još iz vremena ledenog doba, a utočište je našla u škrtom, planinskom tlu.
Ova otporna perena nosi i medalju britanskog Kraljevskog udruženja hortikulture, a Britanci takođe imaju poseban amblem za Dan primirja - stilizovanu značku u obliku cveta maka, prvog cveta koji je nikao na bojnim poljima Prvog svetskog rata.
Prema nalazima naučnog rada grupe naših autora pod nazivom "Uskrsnuće cvetnice Natalijina ramonda na kamenitom tlu - izdržljivost u uslovima ekstremnog stresa mineralnog sastava" (Tamara Rakić, Konstantin Ilijević, Maja Lazarević, Ivan Gržetić, Vladimir Stevanović i Branka Stevanović) ova biljka preživljava i na tlu sa visokim nivoom fitotoksičnih teških metala.
Izvor: Lepa&Srećna