- Bili Holidej odrasla je u siromaštvu, preživela nasilje i diskriminaciju, ali je svojim glasom promenila istoriju džeza i bluza.
- Pesmom "Strange Fruit" postala je jedan od prvih umetnika koji su kroz muziku otvoreno govorili o rasizmu i linču Afroamerikanaca u SAD.
- Iako su joj zavisnost i problemi sa zakonom obeležili život, ostala je jedna od najuticajnijih pevačica svih vremena.
Malo je umetnika čiji se život toliko prepleo sa njihovom muzikom kao što je to bio slučaj sa Bili Holidej. Svaka pesma koju je otpevala nosila je deo njenog teškog detinjstva, borbe protiv siromaštva, rasne diskriminacije i ličnih tragedija.
Upravo zato njen glas nije bio samo jedan od najprepoznatljivijih u istoriji džeza - to je bio glas ljudi kojima društvo decenijama nije dopuštalo da se čuju.
Teško detinjstvo
Kada se 7. aprila 1915. godine u Filadelfiji rodila devojčica po imenu Eleanora Fejgan, život joj od samog početka nije bio naklonjen. Kasnije je zapisala da joj Bog na dan rođenja "nije dao nikakav popust". Rođena je u ekstremnom siromaštvu kao ćerka dvoje afroameričkih tinejdžera, majke od 13 i oca od 15 godina, koji je ubrzo napustio porodicu.
Njeno detinjstvo bilo je ispunjeno siromaštvom, zanemarivanjem i rasnom diskriminacijom. Dok je njena majka Sejdi radila najteže fizičke poslove kako bi prehranila porodicu, odbijajući da ćerku prepusti sirotištu, Bili je često ostajala kod rođaka koji nisu vodili dovoljno računa o njoj. Glad i nemaština bile su deo njene svakodnevice.
Još kao veoma mala bila je primorana da obavlja sitne poslove kako bi pomogla u preživljavanju. Sa 11 godina silovao ju je komšija, a zbog čestog izostajanja iz škole i zapuštenosti sud ju je poslao u ustanovu za afroameričke devojčice, koja je istovremeno bila škola, prihvatilište i popravni dom.
Od javnih kuća do svetlosti reflektora
Po dolasku u Njujork stvarnost je postala još surovija. Zatekla je majku koja se borila sa alkoholizmom i radila u prostituciji sa muškarcima. Bili je najpre obavljala sitne poslove i čistila javne kuće, a kasnije je i sama bila primorana da se bavi prostitucijom kako bi preživela, piše Istorijski zabavnik. Upravo u tim zadimljenim prostorijama otkrila je muziku koja će joj postati jedino utočište.
Preokret je usledio početkom tridesetih godina, kada je počela da peva po lokalnim klubovima. U jednom harlemskom lokalu zapazio ju je producent Džon Hamond, koji je prepoznao jedinstvenu boju njenog glasa i povezao je sa čuvenim klarinetistom Benijem Gudmanom.
Godine 1933. snimila je prve pesme, među kojima su "Your Mother's Son-in-Law" i "Riffin' the Scotch", čime je započela karijeru koja će promeniti istoriju američke muzike. Zvezda je bila rođena.
Dama sa gardenijama i borba protiv rasizma
Kada ju je legendarni saksofonista Lester Jang primio u svoj bend, dao joj je nadimak Lejdi Dej, koji će zauvek ostati njen zaštitni znak. Godine 1937. postala je prva afroamerička pevačica koja je pevala sa čuvenim orkestrom Artija Šoa, jednim od najpoznatijih belih orkestara tog vremena.
Iako ju je publika obožavala, rasna segregacija bila je neumoljiva. U mnogim hotelima nije smela da koristi iste ulaze ili liftove kao beli gosti, a često joj nije bilo dozvoljeno ni da jede sa članovima svog orkestra.
Ubrzo napušta Šoov bend i započinje solo karijeru u njujorškom klubu Cafe Society. Tada nastaje njen prepoznatljiv izgled - bela gardenija u kosi i nastupi puni emocije, zbog kojih je svaka pesma zvučala kao ispovest.
Godine 1939. snimila je pesmu "Strange Fruit", potresnu baladu o linču Afroamerikanaca na američkom jugu. Iako su mnoge radio-stanice odbijale da je emituju, pesma je postala jedno od najvažnijih muzičkih dela u borbi protiv rasizma.
Pad u ponor zavisnosti
Lični život Bili Holidej bio je jednako buran kao i njena karijera. Veze sa problematičnim partnerima i godine trauma dovele su do zavisnosti od alkohola i heroina.
Kada joj je 1945. umrla majka, bol je pokušavala da ublaži drogom. Na nastupima je počela da nosi duge rukavice kako bi sakrila tragove uboda na rukama.
Godine 1947. uhapšena je zbog posedovanja narkotika i osuđena na zatvorsku kaznu u ustanovi za rehabilitaciju u Zapadnoj Virdžiniji. Po izlasku iz zatvora oduzeta joj je njujorška cabare dozvola, zbog čega više nije mogla da nastupa u klubovima u kojima se služio alkohol. Ipak, i dalje je mogla da snima ploče i nastupa na koncertima i van Njujorka.
Samo mesec dana po izlasku iz zatvora, 27. marta 1948. godine, održala je rasprodat koncert u njujorškom Karnegi holu, potvrdivši da joj publika nije okrenula leđa uprkos svim životnim padovima.
Usledile su uspešne evropske turneje i autobiografija "Lady Sings the Blues", koja je dodatno učvrstila njen status muzičke legende.
Posle snimanja albuma "Lady in Satin" 1958. godine zdravstveno stanje Bili Holidej naglo se pogoršalo.
Tragičan kraj pod policijskom stražom
Teška zavisnost dovela je do otkazivanja srca i uznapredovale ciroze jetre. Dok je ležala u bolnici u Njujorku 1959. godine, policija ju je uhapsila zbog posedovanja narkotika pronađenih u njenoj sobi i postavila stražu ispred bolničkih vrata. Preminula je 17. jula 1959. godine, u 44. godini života.
Svojim jedinstvenim fraziranjem i emocijom snažno je uticala na generacije umetnika, među kojima su Nina Simon i Dženis Džoplin. Godine 2000. posthumno je primljena u Rock and Roll Hall of Fame u kategoriji Early Influences.
Za sebe je govorila da je "crna, silovana i švorc". Ipak, upravo iz tog bola nastao je glas koji je zauvek promenio istoriju muzike. Njene pesme i danas svedoče o vremenu nepravde, ali i o snazi umetnosti da nadživi i najveće životne tragedije.
BONUS VIDEO