Na današnji dan, 8. decembar, rodio se čuveni jugoslovenski glumac Štefan Stevo Žigon.
Rođen je u 1926. godine Ljubljani u tadašnjoj Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca u porodici slovenačkog porekla. Na rođenju je dobio ime Štefan. Tokom Drugog svetskog rata, Žigon je bio aktivan član Komunističke omladinske lige i učestvovao je u mnogim sabotažnim akcijama koje je organizovao Narodnooslobodilački front Slovenaca. Godine 1942, italijanska vojska ga je uhvatila.
Kako je još uvek bio maloletan, izbegao je pogubljenje, ali je proveo godinu dana u italijanskom vojnom zatvoru. Nakon italijanskog primirja u septembru 1943. godine, uhvaćen je od strane Vermahta i poslat u koncentracioni logor Dahau, gde je naučio nemački, što mu je kasnije pomoglo u igranju brojnih uloga bezosećajnih nemačkih oficira. O svemu tome u detalje je pisao u svojoj autobiografiji. Kada su Amerikanci oslobodili logor, Stevo se dočepao slobode.
Po završetku rata odlučuje da upiše studije glume, koje pohađa u Ljubljani i Lenjingradu. Diplomirao je 1952. u izvanrednoj klasi Akademije za pozorišnu umetnost u Beogradu. Na Fakultetu dramskih umetnosti je bio jedan od prvih asistenata, prilikom njegovog osnivanja 1949. Prelomni trenuci njegove umetničke karijere vezani su za Bojana Stupicu, koji je doprineo njegovom angažmanu na filmu i režiji. Tokom godina, sve manje glumi u Jugoslovenskom dramskom pozorištu i Ateljeu 212, a sve više se okreće režiji. Na filmu debituje 1950. dvema malim ulogama. Kao svoje najbolje dve uloge izdvaja onu novinara u filmu "Oksigen" iz 1970. za koju je na festivalu u Puli nagrađen "Zlatnom arenom", kao i onu u filmu Rondo 1966. godine. Televizijska publika najviše ga pamti po serijama "Otpisani" i "Povratak otpisanih".
1968. za vreme junskih studentskih demonstracija u Beogradu, njegova pojava u dvorištu filozofskog fakulteta i njegov nastup sa insertom iz pozorišnog komada „Dantonova smrt“ gde je igrao poštenog, beskompromisnog i surovog Robespjera sa njegovim govorom na suđenju Dantonu, izazvala je eksploziju oduševljenja studenata.
Po ideološkom opredeljenju se izjašnjavao kao komunista. Kategorično je branio ideje ateizma i javno govorio kako je još u detinjstvu na časovima veronauke postao ateista, iako je rođen u katoličkoj porodici i po rođenju kršten. Prisećao se angdote o učitelju veronauke koji je stalno jeo beli luk.
"Toliko ga je jeo da se njegov miris mogao osetiti u celoj učionici. Propovedao je ideju života posle smrti, a kada sam jednog učenika zamolio da ga pita zašto jede beli luk, on je odgovorio: Zato što on produžava život. Zašto želi da produži život ako propoveda da blagostanje nastaje tek u zagrobnom životu?", pitao se Stevo još kao mali dečak.
"Ako je vera, onda nije nauka. A suština nauke je sumnja. A suprotnost vere je sumnja. Nauka napreduje samo zato što sumnja čak i u ono što je već postigla. A vera od vas traži da verujete na reč", rekao je Žigon u emisji "Klopka" na tadašnjoj BK televiziji.
Stevo Žigon bio je oženjen sedam godina mlađom Jelenom, takođe glumicom, koju je uipoznao kada je ona imala samo 17 godina. Bila je nestvarno lepa i poznata po nadimku "srpska Sofija Loren". Jelena mu je rodila ćerku Ivanu, koja je pošla roditeljskim stopama i takođe je glumica, i sina Nikolu, slikara.
Uprkos ljubavi i njenoj lepoti, Stevo je prevario Jelenu sa slovenačkom glumicom Metom Vranič, a kao rezultat te kratke romanse rodio se Stevov vanbračni sin Vid, kojeg je glumac priznao i dao mu svoje prezime, ali je sin upoznao oca tek kada je napunio 28 godina.
"Moglo bi se reći, da sam se nehotice dogodio kao proizvod jedne kratke romanse, između velikog glumca i moje majke, koja se odlučila za mene uprkos situaciji, u kojoj je bilo očigledno, da će se moj otac vratiti kući u Beograd, gde je imao već familiju. Ja sam to saznao, kada sam imao 15 godina, ali nisam hteo da ga potražim, iako je i on znao za mene, prvenstveno zbog toga jer sam imao očuha, koji me posvojio još kao dete, a i zbog toga jer nisam znao kako će reagovati njegova familija. Kad sam sabrao dovoljno snage da ga konačno upoznam bilo mi je 28 godina.
Odmah sam otišao u Beograd, gde su me divno primili, iako nijedan od članova porodice osim Steve nije znao da uopšte postojim. Narednih pet godina, od 2000. do 2005. godine, kad je preminuo, dolazio sam k njemu u Beograd i to su bili izvanredni trenuci, koji se ne mogu zaboraviti. Jedan dan pre njegove smrti on me zvao u Ljubljanu i pitao me da li mogu da mu oprostim što nije hteo da me pronađe, i kad sam mu kazao da ga volim izgledalo je kao da je to jedino što još treba da zna pre nego nas ostavi. Još uvek sam u bliskom kontaktu sa njegovom ćerkom Ivanom Žigon, koja je bila i kod mene u Ljubljani", napisao je Vid u svojoj ispovesti.
Stevo Žigon je preminuo 28. decembra 2005. godine u Beogradu, u 79. godini.
Pročitajte i Životnu priču Jovanke Broz.
Zabranjeno preuzimanje dela ili citavog teksta i/ili foto/videa, bez navodenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišcenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
Tekst: Lepa&srećna/B.S.
Svet poznatih nadohvat ruke. Sve goruće teme, aktuelna dešavanja i najsočniji tračevi na jednom mestu. Pridruži se Viber zajednici ŽIVOT POZNATIH i budi u toku svakog dana!
BONUS VIDEO