Bosiljka Boka Pušić iz Herceg Novog, književnica, profesorka srpskohrvatskog jezika i jugoslovenske književnosti u penziji, majka muzičara Ramba Amadeusa, s "grguljezom koji je izjeda", kako ona zove karcinom dojke, borila se - humorom.
Iz te borbe nastala je knjiga "Veselo, veselo, zometa", koja može da posluži kao svojevrstan putokaz i ohrabrenje svima koji se nađu u sličnoj situaciji.
"Svrbila me dojka, ali baš mnogo. Odem na pregled i saznam da imam rak, ali ne u ovoj dojci koja me je svrbila, već u drugoj", ispričala je Bosiljka za "Kurir Zdravlje".
Usledio je period lečenja, svakodnevno truckanje u sanitetskom vozilu od Herceg Novog do Kotora, vreme ispunjeno strahom od povratka bolesti, gubitak kose, mučne reakcije na razne terapije i lek "zometu"... Ali ona nije klonula duhom.
"Čim mi je moja doktorica rekla da ću 'zometu' primati dok sam živa, zamalo nisam kliknula: 'Veselo, veselo zometa!' Zvučalo bi to doktorici kao onaj vic o mladoj snaji koja je trebalo da nariče nad upokojenim svekrom. Šapnula je starijoj snaji da ona ne zna kako se to čini, a ova ju je odvela u kuhinju rekavši joj popije rakiju-dve i da ide iza nje, pa kako ona to čini, ova neka samo to ponovi. I bude tako. Uđu u sobu gde leži upokojeni i starija krikne: 'Kuku tatooo', a mlađa za njom iz sveg glasa: 'Opa, bato. Da usklik 'Veselo, veselo, zometa!' ne bi zvučao kao naricanje mlađe snaje - oćutim", opisala je Bosiljka u svojoj knjizi, u kojoj se osvrnula i na šišanje "do glave.
"Krte vlasi lepe mi se na čelo, ulaze u oči, u nozdrve, u usta, lepe se na odeću. E pa neću da me maltretira sopstvena kosa! Zovem Mirnu, koja me šiša već nekoliko godina:
- Ponesi mašinicu za šišanje da me oslobodiš napasti! - kažem joj veselo.
- Jeste li sigurni?
- Sasvim.
Tako je bilo i pre deset godina posle hemioterapije. Doduše, tada sam primala 'crvenu' terapiju, najjaču. Ova je žućkasta, ali i ona ima skoro isti učinak kao i ona crvena. Bar meni. Tada, pre desetak godina, ošišala me je frizerka oklevajući dugo, ne verujući da to zaista želim. Kada se uverila da nije šala, uzela mašinicu i frk, frk, frk, začas je blesnula moja lobanja ružičasta i glatka, pravilno oblikovana. Kada mi je doputovao mlađi sin, čim smo se pozdravili, upitao me:
- Zašto nosiš kapu u kući?
Nasmejala sam se skidajući je s glave i rekla veselo:
- Zato što sam sada Julka Brinerka.
Videći da nisam potištena zbog toga, i on se zakikotao."
Bio je to njen način da se nasmeje bolesti u brk. Da otera svoj i strah svog sina Antonija za njeno zdravlje. I što je najvažnije - da pobedi "grguljeza koji je izjeda".
"Još uvek mi je pogled uprt u budućnost i još uvek mislim i da će se dogoditi nešto što će me veoma, veoma usrećiti", kaže Boka s osmehom.
Bosiljka je dobitnica Zmajeve počasne nagrade i nagrade Živojin Pavlović, a svaki njen roman nominovan je za neku od prestižnih nagrada u regionu. Po odlasku u penziju počinje da slika, te da samostalno i kolektivno izlaže. Majka je sinova Andrije i Antonija (Rambo Amadeus) od kojih ima šestoro unučadi.
Još fotografija Bosiljke Boke Pušić pogledajte u galeriji ispod.
Svet poznatih nadohvat ruke. Sve goruće teme, aktuelna dešavanja i najsočniji tračevi na jednom mestu. Pridruži se Viber zajednici ŽIVOT POZNATIH i budi u toku svakog dana!
Tekst: Lepa&Srećna / Kurir Zdravlje
BONUS VIDEO: