Jednog od najzanimljivijih negativaca u seriji "Tajne vinove loze", dočarao nam je glumac Branislav Jerković. Njegov lik Dušan Jović, beskrupolozni preljubnik, desna ruka je i kum Vuka Tomovića kog glumi Vojin Ćetković.
Rođen u Rumi, u bračnu luku sa suprugom Lejlom uplovio je u Novom Sadu, a poznaju se od srednjoškolskih dana. Sa njom najradije uz čašu rozea gleda „Tajne vinove loze“ i smišlja neobično ime za svoje vino jednog dana.
Bliskim ljudima se ponekad u šali obraća sa vi. Džentlmen je kog tuđa bahatost najviše iritira. Interesuju ga dobri filmovi, fudbal, istorija i biografija carice Marije Terezije, a i kad će doći vreme da se opet grli bez zazora, raduje i putuje da bi posetio Južnu Ameriku.
Koliko generacija unazad znate porodičnu lozu Jerkovića?
– Malo. Od pokojnog strica sam saznao da su Jerkovići prešli u prošlosti iz Crne Gore u Hercegovinu, pa preko Bosne u Srem. E, tu se ja pojavljujem.
Lik Dušan i vi imate li nekih karakternih sličnosti?
– Nadam se da nemamo mnogo sličnosti (smeh). Možda strah od poraza, gubitka. U razgovoru s rediteljem Markom Manojlovićem došli smo na ideju da se ispod urednog, komunikativnog i naizgled prijatnog Jovića krije beskrupulozan čovek, sociopata. Nedostatak empatije, manipulativnost i sposobnost da se ne osećaju krivica i kajanje bili su mi smernica u građenju lika.
Šta odlučuje u vašem izboru rola?
– Mora da postoji neki izazov, provokacija koja me tera da idem dalje. Ako to ne mogu da osetim, onda sebe i ne vidim na tom zadatku.
Da li biste vodili rijaliti program, kviz, humanitarne svečanosti?
– Nisam siguran. Trenutno nemam želju da se nađem u takvoj ulozi.
Šta vas danas najviše vezuje za Rumu, Novi Sad i Sombor?
– Ljudi, pre svega. Vezuju me i delovi grada koji mi vraćaju u sećanje i lepe i teške trenutke koje sam proživeo.
Koji su vam poslovni planovi i želje za 2021. i po čemu biste najradije da je upamtite?
– Želja mi je da radim sa inspirativnim ljudima koji imaju priču i znaju kako da je ispričaju. Da snimam mnogo (smeh) i da se konačno možemo zagrliti bez opreza. Da manje strahujemo, više putujemo i da se radujemo.
Koliko ste dugo poznavali suprugu pre nego što ste joj priznali da vam se sviđa?
– Poznavali smo se od srednje škole. Prilično dugo. A za priznanje ljubavi? Trebalo je…
Da li ste doživeli preuzimanje ženske inicijative u udvaranju?
– Više puta. To je vrlo lepo, slatko je.
Gde i kad najviše pokazujete da ste džentlmen prema ženama?
– U svakodnevnici, trudim se da to bude uobičajena stvar. Volim da se i u radu koleginice osećaju prijatno i poštovano.
Koje vino vam je omiljeno i kako biste nazvali svoje vino?
– Nemam omiljeno. Samo da je dobro, to je dovoljno. Naziv moga vina morao bi da bude neobičan. Javljam ime čim ga napravim.
Iz kojih filmova znate napamet najviše replika?
– Filmofil sam, ima ih baš mnogo koje pamtim. Samo da je film dobar, da ostavi trag.
TV medij donosi popularnost i poznatost. Pravite li se ponekad da ste nevidljivi kako biste sačuvali privatnost?
– Pitajte me to za koju godinu. Tek sam postao poznat široj javnosti.
U kojem gradu sada živite a koji deo planete biste prvi put posetili?
– Živim u Novom Sadu, taj grad mi najviše prija. Voleo bih da putujem u Južnu Ameriku.
Koja istorijska ženska ličnost vam je oduvek zanimljiva?
– U gradovima koje sam obišao, u istoriji i kulturi, najviše se spominje ime Marije Terezije. Veoma zanimljiva ličnost.
Šta je za vas najveći oslonac, kompliment i motiv?
– Oslonac supruga i porodica, najbliži prijatelji. Kompliment mi je da dobro radim ono što volim, a motiv, motiv je da uvek dam najviše što mogu i znam.
Zašto je dobro biti Branislav Jerković?
– Zato što sam zavredeo da budem okružen divnim i kvalitetnim ljudima.
Izvor: Žena