Premda je Đorđe Balašević bio apsolutna zvezda muzičkog neba regiona, i njegova supruga Olivera je oduvek privlačila ogromnu pažnju. Pre udaje je bila izuzetna sportiskinja, a poslednjih nekoliko godina posvetila se pisanju i objavila knjigu "Planeta dvorište" koje već doživljava drugo izdanje.
U intevjuu sa Gojkom Filipovićem, početkom 2021. godine, opisala je svoje sportske dane ali i kako se - umesto za Olimpijadu - odlučila za udaju za Đorđa Balaševića!
Mala Olivera Savić 11 godina bavila se gimnastikom u Partizanu, u njenom Zrenjaninu. Toliko uspešno da je izborila normu za Olimpijske igre u Moskvi 1980. godine i spremala se za susret sa „medvedom Mišom“, valjda najpoznatijom maskotom (pored našeg Vučka iz Sarajeva, razume se).
- A umesto Miška pojavio se Đoliška - uz osmeh kaže Olivera Balašević, bivša gimnastičarka i supruga slavnog kantautora Đorđa Balaševića.
- Bila sam, kao uspešni reprezentativac, gost u jednoj emisiji za 1. maj na televiziji. Bio je tu i Đole i tada smo se samo kratko pogledali. Za mene je sve to bilo impresivno. Način na koji je otpevao „Snašu“, toliko ležerno, a opet interesantno. Više sam gledala reakciju svih ljudi u studiju nego u njega, rekla je Olivera u intervjuu sa Gojkom Filipovićem.
A onda je usledio novi susret sa Đoletom. Sa čovekom sa kojim će provesti život. Čovekom zbog koga neće otići na Olimpijske igre.
- Posle samo mesec dana otišla na Štrand i tamo videla neko veselo sportsko društvo. Videla sam Đoleta, video je i on mene. Pravila sam neke svoje šraube pri skokovima u vodu, i dan-danas ljudi pričaju o tome, i tada smo se upoznali.
I to je bilo to...
- Srce je presudilo! Imala sam s jedne strane 11 godina gimnastike i normu za Moskvu, ali sam donela odluku zbog koje sam i danas ponosna. Osetila sam da je to početak nove životne etape.
Ubrzo je stigla i ćerkica, rođena van Jugoslavije, u vreme dok je tata bio na odsluženju vojnog roka u Zagrebu.
- Porodila sam se u Budimpešti jer sam RH negativna i trebalo da primim injekciju kako bih mogla da imam još dece. Injekcija nije bilo kod nas, pa sam se porodila u Mađarskoj. Ćerka je dobila ime po Đoletovom ocu Jovanu, mada sam razmišljala da bi mogla da se zove Moskva. E sad, u Jugoslaviji bi to bilo u redu, ali u Mađarskoj u to doba ne baš.
Maštaš li ponekad šta bi bilo da si ipak otišla na Olimpijske igre?
- Više mislim kako je to skup odabranih. Samit, defile najboljih iz celog sveta. Zbog toga bih volela da sam bila tamo. Imala sam priliku da na Balkanskom prvenstvu u Atini kao reprezentativac Jugoslavije odmerim snage i veštinu sa najboljom svih vremena Nađom Komaneči. Jugoslavija je tada osvojila bronzu, a ja sam ušla u finala na preskoku i razboju s njom. Ne može se opisati koliko to znači!
Na molbu da vama, našim čitaocima, poželi nešto povodom praznika, Olivera poručuje da se trudi da izbegava floskule, pa kaže:
- Meni je optimizam životna filozofija. Ne gledajte stvari kakve jesu, nego kako mogu da budu bolje. Stoji u knjizi misao: „Tugovanje je na Planeti Dvorište oduvek bilo samo gubljenje vremena. Život bi već sutradan nastavio dalje, a mi bismo gledali kako ćemo za njim.“ Ova 2020. je mnogima odnela najdraže i bila nam je strašno teška. Hajde da u 2021. uhvatimo korak sa životom da nam ne bi nedostižno odmakao.
Izvor: Kurir