Pre tačno 12 godina, 1. decembra 2008. godine, sin Marine Tucaković i Aleksandra Fute Radulovića pronađen je mrtav u porodičnoj kući. Naime, Marina je prvi put progovorila o ovoj bolnoj temi pre dve godine, kada je izjavila da je to bio najteži događaj u njenom životu.
Miloševo beživotno telo upravo je pronašla ona: „Ušla sam u njegovu sobu i zatekla sam to što sam zatekla. Tada je Miloš imao 24 godine. Prvog decembra je to bilo. Uvek sam imala strah da će nešto da mu se dogodi. Ode vam dete na eksurziju pa se bojite kako će da stigne. Uvek imate strah za osobe koje volite", rekla je svojevremeno Marina.
"Miloš se jednostavno nije probudio. U podne je bio zdrav i prav, sve je bilo normalno. Ustao je da popije vode, i rekao mi da ga probudim posle četiri kako bi stigao da ode kod frizera i spremi se uveče za diskoteku. Međutim, kada sam ušla u sobu da ga probudim, zatekla sam ga nepomičnog. Prsti su mu već bili modri. Ne znam šta se dogodilo... Ne znam da li ima nešto gore nego kada zateknete svoje dete kako nepomično leži u krevetu", ispričala je tekstopisac. Kada je stigla hitna pomoć, mogla je samo da konstatuje smrt.
Marina je priznala da je tekst za pesmu „Mišo moj“ u izvedbi Ane Nikolić posvetila svom pokojnom sinu. „Pesmu sam pisala u svom najtežem životnom periodu, kada sam izgubila sina! Dugo sam razmišljala ko bi mogao ove snažne emocije da prenese publici, a onda je izbor pao na Anu Nikolić", rekla je.
Nagađalo se i da je pesma Nataše Bekvalac "Hiljadu nula" posvećena Milošu. „Uopšte nije tačno da je tekst pesme posvećen mom Milošu. Nataša i ja smo se dogovorile da napišem pesmu posvećenu njenoj devojčici, pošto ona nju zove „sine“.“, objasnila je Marina za „Alo“.
Reči potresne pesme idu ovako:
Kad ljudi vide me, znam ja da pomisle da ono najgore, ipak sam prošla
Dobro se pretvaram, sve živo zavaram, a svaka pomoć bi dobro mi došla, sećanja sam zaledila, al' nisam bol pobedila
Ne mogu više da zadržim bol, ne pomažu tablete uz sav alkohol, i plačem Mišo moj, plačem pred strancima, još ukus tuge peče na mojim nepcima
Ne mogu više da zadržim bol, ma neka sam sto puta ja slabiji pol, i kada ostarim, i kad posivi sve, oči će mi biti od plača crvene
Nadaš se, ne nadaš, al' ne možeš da znaš, koliko koraka ko od nas ima, i kada prođe sve, i kad sve nestane, ostaju ožiljci u nama svima, sećanja sam zaledila, al' nisam bol pobedila
Ne mogu više da zadržim bol, ne pomažu tablete uz sav alkohol, i plačem Mišo moj, plačem pred strancima, još ukus tuge peče na mojim nepcima
Ne mogu više da zadržim…