- Odrasla je kao siroče u Rusiji, a sudbina ju je odvela do predsedničke palate na Tajvanu.
- Ljubav sa sinom Čang Kaj Šeka promenila joj je život, ali joj je donela i velika razočaranja.
- Iako je decenijama bila prva dama Tajvana, sama je prala prozore i sadila baštu.
Životne priče Đijang Čing-kuoa i Faine Vahreve zvuče poput filmskog scenarija.
Sin kineskog lidera Čang Kaj Šeka, poslat je kao tinejdžer u Sovjetski Savez, gde je postao komunista, promenio ime, radio u fabrici i na kraju oženio Ruskinju. Godinama kasnije postao je predsednik Tajvana i jedan od ljudi najzaslužnijih za njegov ekonomski razvoj.
Njegova supruga Faina Vahreva, skromna radnica iz okoline Jaroslavlja, prošla je put od fabričke radnice do prve dame Tajvana, ali nikada nije zaboravila Rusiju iz koje je potekla.
Kako je sin kineskog vođe postao sovjetski komunista
Đijang Čing-kuo rođen je u turbulentnom periodu kineske istorije. Njegov otac Čang Kaj Šek bio je jedan od najmoćnijih političara u Kini, ali se suočavao sa velikim unutrašnjim sukobima u zemlji. Kada je imao 16 godina, otac ga je poslao na školovanje u Sovjetski Savez, u vreme kada su odnosi između Moskve i kineskog Kuomintanga, diktatorske tajvanske političke partije, bili veoma dobri. U Moskvi je mladi Kinez pohađao Komunistički univerzitet radnika Istoka, a kako bi se manje isticalo njegovo poreklo, dobio je rusko ime Nikolaj Jelizarov.
O njemu je tada brinula Ana Iljinična Uljanova-Jelizarova, starija sestra Vladimira Lenjina. Pošto nije imala sopstvenu decu, prihvatila je mladog Kineza kao člana porodice.
On sam je ubrzo prihvatio sovjetsku ideologiju, pridružio se Komsomolu, ruskom komunističkom savezu omladine, i javno se odrekao svog oca kada je Čang Kaj Šek 1927. godine započeo progon komunista u Šangaju.
Staljin ga držao kao taoca
Ipak, nekoliko godina kasnije Đijang Čing-kuo shvatio je da je postao samo figura u političkoj igri velikih sila. Godinama je molio sovjetske vlasti da mu dozvole povratak u Kinu, ali bez uspeha. Umesto toga, poslat je u udaljeno rusko selo, a kasnije u Sverdlovsk (današnji Jekaterinburg), gde je radio u fabrici Uralmaš. Bio je pod stalnim nadzorom sovjetske tajne policije.
"Staljin mu nije verovao. Držao ga je kao svojevrsnog taoca", pričali su kasnije istraživači istorije Uralmaša. Upravo tamo upoznao je ženu koja će mu promeniti život.
Ruska radnica koja je postala prva dama Tajvana
Faina Vahreva rođena je u malom mestu Gavrilov-Jam kod Jaroslavlja. Ostala je bez roditelja veoma mlada, a potom se preselila kod sestre u Sverdlovsk, gde je tokom industrijalizacije radila u fabrici Uralmaš kao strugar. Bila je poznata po vedrom karakteru i lepoti, a iako je imala mnogo udvarača, nije žurila sa udajom. Prema jednoj verziji priče, Đijang ju je upoznao kada ju je odbranio od napadača jedne zimske noći. Ubrzo su se zbližili i 1935. godine venčali.
U to vreme politička situacija između Sovjetskog Saveza i Kine se pogoršavala, a Đijang je morao da pronađe način da napusti SSSR. Uprkos zabranama i nadzoru, 1937. godine uspeo je da sa suprugom i sinom stigne u Kinu.
Od sovjetske devojke do kineske prve dame
Čang Kaj Šek u početku nije bio oduševljen što mu je snaja Ruskinja, ali kada je upoznao unuka, promenio je mišljenje. Faina je dobila novo kinesko ime - Mao Fuliang, koje je označavalo osobine poput urednosti i vrline. Iako je bila gotovo bez obrazovanja kada je stigla u Kinu, vredno je učila kineski jezik, istoriju, filozofiju i umetnost. Kao prva dama Tajvana bila je drugačija od tadašnjih žena iz visokog društva. Nosila je moderniju odeću, povremeno pantalone i čak kupaći kostim, što je u tada konzervativnom društvu bilo neobično. Još jedna stvar bila je svima čudna - Faina je volela sama da pere prozore i sadi cveće i povrće, pto je bilo neuobičajeno za damu na takvom položaju.
Ipak, Faina je sve vreme strašno patila za Rusijom, pa je kod kuće sa suprugom i decom gotovo uvek govorila ruski, kao način da sačuva vezu sa domovinom koju nikada nije prebolela.
Strašan udarac od supruga
Kada je Đijang Čing-kuo nasledio oca na mestu predsednika Tajvana 1978. godine, njegova politička karijera bila je na vrhuncu. Tokom njegove vladavine dogodio se takozvani tajvanski ekonomski čudesni razvoj. Zemlja je ubrzano industrijalizovana i postala jedna od ekonomski najuspešnijih zemalja Azije.
Ali privatni život prve dame nije bio bez bola. Faina je saznala da njen suprug ima još jednu porodicu i blizance sa svojom sekretaricom. U tradicionalnom kineskom društvu takve stvari nisu bile neuobičajene za bogate muškarce, ali za Ruskinju koja je zbog njega napustila svoju zemlju, to je bio snažan udarac. Najstrašnije je bilo što je Faini to saopšteno usput, usred koktela sa prijateljima, kao nešto najnormalnije. Međutim, nikada nije javno govorila o tome, niti pravila skandal, ali nije nikada ni prihvatila njegovu decu sa drugom ženom.
Kraj života bez privilegija prve dame
Đijang Čing-kuo preminuo je 1988. godine. Posle njegove smrti Faina je doživela još nekoliko tragedija - izgubila je sva tri sina. Ostalo joj je najmlađe dete, ćerka koja se ubrzo preselila u Ameriku. Još jedan udarac za Fainu stigao je kad je nakon smrti supruga saznala da je ostala bez kuće, jer je on svu imovinu poklonio u humanitarne svrhe. Živela je skromno od državne penzije.
Faina je odbila posebne privilegije koje je mogla da uživa kao udovica predsednika i tražila običnu penziju, kao bivša radnica. U starosti je ponovo uspostavila kontakt sa prijateljima iz Rusije. Pozivali su je da se vrati, ali joj zdravlje to više nije dozvoljavalo.
Faina Vahreva preminula je 2004. godine i sahranjena je uz najviše počasti Tajvana.
Na njenoj sahrani bili su tadašnji i bivši predsednik zemlje, a na njen sanduk je tokom sahrane položena državna zastava, a od cvetnih buketa formiran je veliki pravoslavni krst.
I godinama kasnije i u Rusiji i na Tajvanu spominje se ime Faine Vahreve, a njen put od sovjetske fabrike do predsedničke palate ostao je jedna od najneobičnijih priča o ljubavi, politici i sudaru dve potpuno različite kulture.
BONUS VIDEO