Bečki profesor Hademar Bankhofer smatra da su slatkiši mnogo bolji nego glasine koje ih prate.

Na primer, medenjaci se mogu jesti bez griže savesti, a posebno kada su pripremljeni sa medom i integralnim brašnom.

Integralno brašno daje organizmu B-vitamine potrebne za nerve, kao i antistresni mineralni sastojak magnezijum. Med smiruje i opušta pomoću njegovih biljnih hormonskih sastojaka. Takođe, keks sa cimetom podstiče zdravlje. Cimet jača želudac, podstiče rad žuči i ima pozitivan uticaj na vrednosti šećera u krvi. Cimet može da poboljša kvalitet života dijabetičara.

Svi slatkiši koji se spremaju sa orašastim plodovima su dobri, tvrdi Bankhofer. Orašasti plodovi su hrana za mozak jer su bogati mikroelementima fosforom, bakrom i gvožđem. Dragocene nezasićene masne kiseline u orašastim plodovima jačaju srce i sprečavaju povećane vrednosti holesterola.

VIŠE: Dijeta sa slatkišima

Pored toga, čokolada sa visokim sadržajem kakaoa, od 70 do 80 odsto, podstiče zdravlje kada se s merom i ciljano koristi. Ona sadrži brojne polifenole, zaštitne sastojke koji jačaju srce i krvotok, koče zakrčenje krvnih sudova i štite nas od štetnih materija iz okoline. A najvažniji sastojak je resveratrol. Prof. dr Libovic iz Los Anđelesa je pre nekoliko godina u čokoladi otkrio substancu fenil-etil-amin, koja u mozgu podstiče proizvodnju hormona sreće i pozitivne misli.

Kolači spremljeni s anisom tokom zimskih dana stvaraju bolje raspoloženje i razgrađuju frustraciju i stres. Ova delotvornost anisa bila je poznata još u starom Egiptu.

Vanila se dobija iz ploda mahune jedne južnoameričke orhideje. Ona jača rad bubrega, podstiče probavu i tokom zimskih dana kada je tmurno, stvara želju za ljubavlju. Zbog toga je u srednjem veku u mnogim manastirima, kako monasima tako i monahinjama bilo strogo zabranjeno da konzumiraju jela spremljena s vanilom, da se ne bi dovodili u iskušenje.

Izvor: Blic