Poznato je kako razlikujemo četiri vrste krvnih grupa, A, B, 0, AB, a davanje krvi jedan je od načina na koji možete sačuvati život potpunom neznancu.

PROČITAJTE JOŠ: KAKO DA PRIRODNO I BRZO SMANJITE ŠEĆER U KRVI: čudotvoran i jeftin lek za dijabetičare

Zapravo, krvnagrupa nije toliko jednostavna da je možemo podijeliti na četiri različite grupe, već je do danas u ljudskom rodu otkriveno više od 600 različitih krvnih grupa.

- Ove 4 navedene krvne grupe čine samo jedan od 31 sistema krvnih grupa koji se zove ABO sastav. Ovaj sastav je klinički najznačajniji jer pogrešna transfuzija može imati kobne posledice za pacijenta koji prima krv. Radi se o polisaharidnim antigenima na membrani eritrocita koji se razlikuju kod osoba A i B krvne grupe (AB krvna grupa ima obadve vrste tih antigena). Nositelji krvne grupe O nemaju te antigene na membrani eritrocita – objasnila je prim. dr. sc. i spec. transfuziolog Irena Jukić, direktorka Hrvatskog zavoda za transfuzijsku medicinu.

Kako ne bi došlo do neželjenih i kobnih posledica, važno je zapamtiti nekoliko činjenica:

  • A grupa može donirati A i AB krvnoj grupi, ali može primati A i 0 grupu
  • B grupa može donirati B i AB krvnoj grupi, ali može primati B i 0 grupa
  • AB grupa može donirati samo AB krvnoj grupi, a može primati krv od sve četiri krvne grupe
  • 0 grupa može donirati svima, ali može primiti samo krv osobe s 0 krvnom grupom

Krvne grupe su nasledne i nepromenjive karakteristike našeg organizma čije sve uloge nisu još do kraja istražene i dokazane.

Osobine krvnih grupa:

Osim što je uloga krvnih grupa izuzetno važna u lečenju pacijenata kojem je potrebna transfuzija krvi, druge se uloge i karakteristike i dalje istražuju. Mnoga istraživanja pokušavaju povezati određenu krvnu grupu s osobinama ljudi ili s većim rizikom od bolesti za što već postoju čvrsti dokazi. Tako je, na primer, Hrvatski zavod za transfuzijsku medicnu preneo kako osobe s krvnom grupom 0 imaju ćešće čir na želucu.

Kliknite OVDE da pročitate šta vaša krvna grupa govori o vašem zdravlju!

PageBreak

- Puno je istraživanja o povezanosti krvnih grupa i nekih bolesti i istraživači su primetili češću pojavu nekih bolesti u grupama nositelja nekih krvnogrupnih antigena. Napretkom molekularnih tehnika, sve više se istraživanja usmerava na genotipove pojedinih krvnih grupa. Rezultati su zanimljivi i ukazuju na brojne veze, ali se ne bi trebali gledati izolovano, kao jedini činioci. U svakom slučaju dobro je znati da i prisustvo pojedinih antigena može biti dodatni činioc za razvoj nekih bolesti. – istakla je specijaliskinja transfuziologije Jukić.

Što se tiče osobina koje dele osobe određene krvne grupe, provedeno je japansko istraživanje prema kojem su osobe krvne grupe A odgovorne i sumnjičave, čvrstog karaktera, ali takođe i provokativne, dok su osobe s krvne grupe B razumne i poštene, tolerantne, ali promenjivog mišljenja. Oni koji pripadaju najdarežljivijoj krvnoj grupi su kreativni, vedri i željni isticanja, dok su osobine karakteristične za krvnu grupu AB: osećajnost, tvrdoglavost i promišljenost. Iako ove povezanosti nisu u potpunosti naučno dokazane, svakako su zanimljive činjenice koje nam naša krvna grupa može pokazati.

- Zdrava osoba ne mora znati svoju krvnu grupu, osim, naravno, ako se radi ženama u trudnoći, kada je to obvezno, kako bi na vreme preventirali moguće komplikacije za bebu (hemolitička bolest novorođenčeta!) ili majku i njenu narednu trudnoću. Ukoliko treba transfuzijskolečenje, transfuzijska služba bolesniku određuje krvnu grupu na vreme – naglasila je Jukić.

PROČITAJTE JOŠ: 10 NAČINA DA SNIZITE KRVNI PRITISAK BEZ LEKOVA: ovo ne košta ništa, a može da vam spase život

Pri davanju krvi, specijalista transfuziologije Jukić naglašava kako oni koji daju krv treba da budu osobe od 18 do 65 godina koje su teže od 55 kilograma.

- Krv mogu dati oni kojima to ne bi štetilo zdravlju, a niti ugrožavalo zdravlje primaoca. Dakle, pri izboru prvo štitimo zdravlje davaoca kroz pregled hemoglobina i razgovor sa lelarom. Taj razgovor/pregled je ujedno i preventiva kako bi se prepoznali rizici za primaoce krvi (lekovi, neka bolesna stanja,..), tako da neke osobe ne mogu biti davaoci krvi i budu odbijeni, privremeno ili trajno, zavisno o uzroku – objasnila je.

Prie davanjakrv prolazi kroz laboratorijsko ispitivanje kako bi se zaštitio primalac krvi, a prolazi kroz ispitivanja prisutnosti uzročnika bolesti koje se mogu preneti putem krvi, kao i laboratorijsko ispitivanje krvi kako bi se ustvrdila i ABO krvna grupa i RhD krvna grupa, a zatim tek sledi ispitivanje koja će doza krvi odgovarati bolesniku.

Prilagođeno sa: Ordinacija