KAKO SE PRAVILNO POSTI VELIKI POST: zašto je važno postiti i zašto ne treba postiti javno

Stiže nam i Veliki post. 

Da se setimo kud idemo i šta nam je cilj. Uzgred, malo i da treniramo lebdenje u ovom svetu ogromne sile teže. 

I pre svega da se setimo da smo zajednica ljubavi. Nema nijedne zajednice ljubavi koja se ne zasniva na manjem ili većem odricanju od nečega do čega nam je stalo, ali što nije najvažnije. Pre svega nije važnije od onih ljudi sa kojim želimo da živimo zajedno. Ljubav i jeste odricanje kojim dobijamo, žrtva kojom pobeđujemo. I stalno treba na to da se podsećamo.

PROČITAJTE JOŠ: Osnovna pravila crkvenog posta: kako da očistimo duh i telo od grehova

Ljubav prema Bogu i prema bližnjima lakše se prati i ojačava ako se ispoljava nečim konkretnim. Bogu nemamo baš mnogo šta da darujemo, on nam je već sve poklonio i stalno nam poklanja. Da budemo kreativni sa onim što nam je dato - to možemo. Da ne podrazumevamo stvari, da se odričemo jednog dela onoga što bismo mogli da podelimo sa drugima, da se posebno koncentrišemo na činjenje dobrog i uklanjanje od zla - sve to u postu možemo lakše nego inače. Pre svega zbog toga što ako smo samo pojedinci u grupi koja to radi - teže nam je da se pogordimo. Pa ipak, duhovne zamke su tu i biće do kraja istorije, do Drugog Hristovog dolaska, do onog kad će Bog biti sve u svemu.

U jevanđelju na Nedelju praštanja Gospod nam govori o tri jednostavne stvari vezane za post. Kaže nam sve što nam je potrebno.

Prvo:

"Ako oprostite ljudima sagrešenja njihova, oprostiće i vama Otac vaš nebeski. Ako li ne oprostite ljudima sagrešenja njihova, ni Otac vaš neće oprostiti vama sagrešenja vaša".

Otac pun ljubavi... Što nam ne bi oprostio? Pa jednostavno zbog toga što smo mi izabrali da budemo autonomni, da sudimo bez Njega, da se svetimo bez Njega. Znamo mi duboko u sebi čak i kad toga nismo sasvim svesni - ako smo sudije onda treba da sudimo istim kriterijumom i drugima i sebi. Nemamo pravo sebi da oprostimo, ako ne praštamo drugima. Život daje bezbroj primera kako se u ovoj zamci ljudi zaglave i muče sami sebe. Umesto svih mudrovanja dovoljno je s poverenjem prihvatiti jednostavno: oprosti - da bi ti bilo oprošteno. Da bi i sam sebi mogao da oprostiš.

Kliknite OVDE za nastavak teksta o postu i pravilima posta!

PageBreak

Drugo:

"A kad postite, ne budite sumorni kao licemeri: jer oni natmure lica svoja da se pokažu ljudima kako poste. Zaista vam kažem: primili su platu svoju. A ti kada postiš, namaži glavu svoju, i lice svoje umij, da te ne vide ljudi kako postiš, nego Otac tvoj koji je u tajnosti; i Otac tvoj koji vidi tajno, uzvratiće tebi javno".

Oni koji poste postaju zaverenici koji dele tajnu. Prepoznaju se na osnovu sitnih postupaka, pa i drugačijeg "zračenja". Deljenje tajne ojačava zajednicu. Utoliko je posebno glupo unutar zajednice raspravljati se o tome da li neko posti kako treba ili ne treba, zamerati nekome, želeti da pobedi partija ovog ili onog načina posta. Hristos nam je jasno rekao: neka tvoj post bude što tajniji, što skriveniji.

PROČITAJTE JOŠ: Krštenje: šta je sve potrebno za sveti čin i važni običaji koje treba ispoštovati

Nemoj njime da se ponosiš ni pred onima koji pripadaju zajednici ni pred tuđincima. Nemoj glumatati. Kad god možeš - krij da postiš. A kako ćeš postiti - imaš mnogo primera, pitaj čista srca one koji imaju iskustva i pažljivo izaberi nešto što će biti tvoja mera. Ako ti treba savet posavetuj se. Ako neko traži savet pokušaj da budeš skroman kad ga daješ. Iskustvo zajednice je živo i ispred krutih pravila koja su obično samo putokazi. Važno je da period do Vaskrsa iskoristiš da se još čvršće ugradiš u Crkvu. A ne da se istakneš. 

Treće:

"Ne sabirajte sebi blaga na zemlji, gde moljac i rđa kvari, i gde lopovi potkopavaju i kradu; nego sabirajte sebi blaga na nebu, gde ni moljac ni rđa ne kvari, i gde lopovi ne potkopavaju i ne kradu. Jer gde je blago vaše, onde će biti i srce vaše".

Za šta možemo da iskoristimo post? Da se nastavljajući život - koji nam često protiče u spoljnjem ropstvu, bilo novcu bilo vladajućim strastima civilizacije u kojoj živimo, možda i u bukvalnom ropstvu - mislimo što češće na ono što je najvažnije. Na svetlu večnost Božije ljubavi i ljubavi svih onih kojima je Božije Carstvo buduća ali i sadašnja jedina domovina.

Pokušajmo da iskoristimo Veliki post koji nas privodi Vaskrsenju Hristovom kao priliku a ne kao muku, pokušajmo da budemo vedri svedoci vere a ne tmurne sudije i džangrizala. Biće tu i podviga ali ipak ne preteškog.

A važno je samo jedno, a to su tri stvari: praštajmo, ne zamarajmo ljude našim pošćenjem i - držimo na umu ono što je najvažnije.

Za početak - oprostimo sve jedni drugima. Oprostimo svima sve. I - oprostimo i samima sebi. Savijmo glavu pred Bogom i pustimo da nas on vodi tamo gde zaista želimo da stignemo. Male su naša pamet i naša pravednost.

Izvor i tekst: Nenad Ilić