Vesna Dedić: Ništa ne opija kao toplina zagrljaja

Leto 2014. godine urednica emisije "Balkanskom ulicom" i spisateljica Vesna Dedić (46) provodi radno, kako kaže, više s magacionerima raznih knjižara nego na promocijama. Ipak, zadovoljna je kada joj svakog jutra stižu nove porudžbine i kada joj u prodavnici, dok kupuje hleb i voće, devojke i žene kažu da su zakasnile na posao jer su do zore čitale njen novi roman "Zagrli me". 

- Neeee! Ona ima 13 godina i već četiri leta je puštam u letnje kampove u Srbiji i u inostranstvu, ali premlada je da bi sama išla na more s drugaricama. Kada je reč o njenoj zrelosti i mom poverenju u nju, ja bih joj dozvolila, ali bojim se drugih ljudi.

Godinu dana od osnivanja izdavačke kuće kako se osećate kao preduzetnica? Šta vam najteže pada?

- Najteže mi je kada treba da platim PDV, jer je izdavačka kuća kao mlada firma jednomesečni obveznik. Teško mi padaju i veliki knjižarski rabati i činjenica da najmanje zarađujem ja kao pisac. I dalje malo znam o ovom biznisu, ali sam, srećom, okružena dobronamernim i iskusnim ljudima, koji mi savetima mnogo pomažu.

U novom romanu pišete i o armiji samaca. Da li je vaša misija da one koji su zaboravili šta je to zagrljaj podsetite da je ljubav najvažnija?

- Ovaj roman je namenjen ženama koje znaju šta je zagrljaj, ali žive u brakovima u kojima se prestale da se grle i beskrajno pate ophrvane čežnjom, razočaranjem i strahom od novog početka. Namenjen je i mladim devojkama koje su odrasle u vreme devedesetih, tokom tranzicije i s roditeljima koji u trci za životom nisu imali vremena da ih maze i grle. One i ne traže zagrljaj jer ne znaju kako je imati ga. 

Šta vam kažu čitateljke?

- Starije mi sa suzom u oku pričaju kako su lično doživele stranice o junakinji koja u svojoj pedesetoj shvata da je celog života bila žrtva sebičluka svoga muža i ambicija svoje dece, a davala je ljubav. A mlade čitateljke, kako su shvatile da su i udvaranje najlepših mladića i nastrastveniji seks posle lude noći na splavu besmisleni bez zagrljaja u kojem toneš u san ili se ujutro budiš u njemu.

Koliko vama lično znači zagrljaj?

- Kada sam rodila Lenku, stavila sam je onako umotanu kao veknu na levo rame i zagrlila je. Zaspala je istog trena. Zagrljaj je mnogo intimniji čin od poljupca. Ne postoji ni poljubac niti vino, ni pogled niti dodir koji vas može opiti kao toplina nečijeg zagrljaja. Dok spavam na levom ramenu u zagrljaju onog koga volim, znači da sve vredi, i trenuci sreće i trenuci bola. Kada taj osećaj nestane, znači da svako treba na svoju stranu ulice, umesto da se mučimo - svako na svojoj strani kreveta.

Na sledećoj strani pročitajte nastavak intervjua sa Vesnom Dedić.