Kada ste usamljeni, da li imate potrebu da podelite svoja osećanja na fejsbuku?

- Nikada. Poslednji put sam bila usamljena jednog petka 1988. godine kada su svi izašli u grad, a ja morala da učim za ispit koji sam kasno počela da spremam. To je bio uslov da bi mi roditelji dali pare za letovanje.

Da li ste uvek voleli strasno ili ste nekad imali ljubav ali bez strasti?

- U mojim godinama bilo bi licemerno da se prenemažem i solim pamet vašim čitateljkama i kažem da sam uvek imala i ljubav i strast. Svega je bilo... Priznajem da mi je najteže bilo da podnesem trenutak kada ljubav još postoji, a strast je nestala.

Kako ste naučili da uživate u malim stvarima koje život čine srećnim? 

- Eeee, kada je prošla mladost, shvatila sam da niko ne polaže pravo da bude savršen niti da traži savršenstvo. Ali, isto tako da niko od mene nema pravo, pa čak ni dete, da traži nemoguće. Ako život živite kao san, uvek će vas neko zlo probuditi, a ako ga živite otvorenih očiju, nikada nećete odsanjati nijedan san. Za nekoga je sreća para puna vreća, a za nekoga, eto, taj zagrljaj o kojem sam pisala ovoga leta. 

Vodite li računa o ishrani? 

- Jedem kao ptičica, a onda mi dosadi pa spojim jagnjetinu i lepinje i krempite dva dana i ugojim se tri kilograma. Borim se, brojim kalorije i vežbam iako to ne volim. Srećna sam kao i sve žene u konfekcijskom broju 38 i kada mi 40 postane tesan, bacam se na dijetu. Poznajem mršavice i lepotice koje su beskrajno nesrećne i nevoljene, ali i buce s vedrinom u očima. Sve ide iz glave. 

Da li volite kućne poslove, da li je to vaša antistres terapija?

- Hvala na pitanju! Celog života dok ribam, čistim, perem i peglam, čekam da me neko od ukućana pita da li volim to da radim i kako sam. Javno želim da kažem da se ne osećam dobro kada ribam kadu i dva puta dnevno izbacujem veš iz mašine. Kada su pod stresom, moje junakinje često ribaju fuge u kupatilu, a ja popijem tri čaše crvenog vina i ispušim pola kutije cigareta.

Tekst: Nenad Blagojević

Prethodna strana