KAKO DA ZARADITE VELIKI NOVAC OD POLJOPRIVREDE: gajenje ovog voća donosi dobru zaradu u Srbiji

Beg od gradske gužve u neke mirnije krajeve može doneti ne samo sporiji tempo života već i odličnu priliku za bavljenje poljoprivredom.

Cena obradivog zemljišta u Srbiji varira u zavisnosti od klase i regiona. U Vojvodini, najkvalitetnija oranica u Bačkoj dostiže cenu i do 20.000 evra, u Sremu od 10.000 do 15.000 evra, dok je u Južnom Banatu u rasponu od 12.000 do 15.000 evra. U Rasinskom okrugu je za ar zemlje potrebno izdvojiti oko 300 evra, a cena 35 ari zemlje sa zasađenim malinjakom u Arilju košta 13.500 evra.

JABUKA

Od jednogodišnjeg zasada stiže dobar prinos

Zemlja: peskovito-ilovasto zemljište

Prvi rod: posle dve godine, puna rodnost nakon šest godina

Zarada: i do 15.000 evra

Voće koje ima gotovo sve što je potrebno ljudskom organizmu i koja je temelj voćarske proizvodnje može biti vrlo isplativa investicija ako se uzgaja na pravi način.

- Vrlo pogodna biljka koja zri od najranijeg leta pa sve do zime, a njeni plodovi se najčešće konzumiraju u vreme kada nema drugog voća - zimi - kaže Miloš Simić, apsolvent na departmanu za voćarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu Poljoprivrednog fakulteta.

On savetuje da se pre sadnje treba dobro informisati o pojedinostima, kako ekonomski gubici ne bi bili veliki. Pošto se izvrši izbor sorti jabuke i podloge, pristupa se nabavci sadnica. Osobine upotrebljene sadnice imaju presudan uticaj na prijem, prinos i kvalitet proizvedene jabuke. Kod sistema sadnje “pilar” zasad može imati 1.500 do 5.000 voćki po hektaru, u zavisnosti od podloge, sorte i rasporeda.

- Zasad rodnih sorti podignuti jednogodišnjim sadnicama može dati prinos i preko 20 tona po hektaru, a ako je više površine pokriveno voćkama, postoje bolji uslovi da rod bude veći - objašnjava Simić.

Ako bi voćnjak imao 2.500 stabala, rodna godina bi mogla da donese i do 60 tona jabuka, a otkupna cena se kreće (u zavisnosti od sorte) od 50 do 120 dinara po kilogramu.Profesor Dragan Mićanović sa Poljoprivrednog fakulteta tvrdi da je u punoj rodnosti moguće ostvariti i do 15.000 evra profita od sadnje.

Koje još voće donosi zaradu u Srbiji  - pročitajte OVDE!

PageBreak

KUPINA

Sadnja u jesen i u proleće

Zemlja: niži predeli (Pomoravlje, Mačva)

Prvi rod: puna rodnost nakon treće godine

PROČITAJTE JOŠ: Kako se gaji krastavac u plasteniku: važni saveti o uslovima, zalivanju i berbi krastavaca

Zarada: oko 5.500 evra

Uslovi za sadnju i uzgoj kupina se razlikuju u zavisnosti od sorte. Ako bismo za primer uzeli sortu „loh nes“, koja se najčešće gaji u nižim predelima naše zemlje, a koju nam kupinar iz Mačve preporučuje, treba znati da ona ima najveću otpornost na ljubičastu pegavost, sivu trulež i zamrzavanje.

- Ona se sadi u jesen ili u proleće, a mogu se koristiti kontejnerske sadnice i sadnice koje se vade direktno sa korenom iz zemlje. Onda se to zatrpa sitnom zemljom, blago se pritisne rukama i zalije. Cena sadnice varira između 50 i 100 dinara, a sin mi je pokazao da može da se kupi i preko interneta - kaže Miodrag Ristović iz Mačve.

„Loh nes“ kupina je specifična i po tome što daje veoma visoke prinose, i ako se sve uradi kako treba, može se očekivati puna rodnost posle treće godine. Tada se sa 10 ari može ostvariti prinos od tri do četiri tone.

- Cena ove godine je bila oko 230 do 250 dinara za kilo, a da se ne isplati, ne bih radio. Kod nas ima dve hladnjače, a sitnih nakupaca koliko hoćeš. Žena pravi sok i slatko, tako da i to prodajemo - objašnjava kroz smeh Miodrag.

Koje još voće donosi zaradu u Srbiji  - pročitajte OVDE!

PageBreak

PARADAJZ

Posao za četvoročlanu porodicu

Zemlja: plastenik ili na otvorenom

Prvi rod: pet meseci nakon setve

Zarada(1 ha): 2.400 evra

Ova višegodišnja biljka se može saditi na otvorenom, ali i na zatvorenom, a tretira se kao jednogodišnja. Zahteva cirkulaciju vazduha te mesto treba biti svetlo i prozračno. Paradajzu treba oko 10 sati sunčeve svetlosti tokom dana, a zbog potrebe sa vazduhom sadnice treba da budu na odstojanju.

PROČITAJTE JOŠ: ŠTA TREBA DA URADITE U MALINJAKU POSLE BERBE: ovo kako da negujete malinu da bi naredne godine dobro rodila

- Ako odaberete sadnice koje ne izgledaju lepo, iz njih nikada ne može da nikne dobar paradajz, a treba gledati i grane: što više grana, više plodova paradajza. Nije loše da se pored zasadi peršun jer tada paradajz dobije jako lep ukus - kaže Stojan Malović, koji se proizvodnjom bavi desetak godina, a svoje proizvode prodaje na jednog beogradskoj pijaci. Rekao nam je da zemljište treba zaorati petnaestak centimetara, da ga treba po celoj površini đubriti stajnikom i da se on sadi onda kada biljka ima 5 razvijenih listova. Nakon sadnje zaliti biljke i to ponoviti nakon tri dana, potom ostaviti narednih 20 dana.

- Četvoročlano domaćinstvo može da se izdržava prihodima koje donosi plastenik od 2.500 kvadratnih metara, a njegova izgradnja, u zavisnosti od opreme, košta od 12 do 15 evra po kvadratu - kaže on i dodaje da se paradajz isplati samo ako se sadi na veliko. Od 40 tona paradajza sa jednog hektara, ostvarena dobit iznosi oko 2.400 evra.

Koje još voće donosi zaradu u Srbiji  - pročitajte OVDE!

PageBreak

MALINA

Treći rod donosi zaradu

Zemlja: 400-800 m nadmorske visine

Prvi rod: posle jedne godine, puna rodnost posle tri

Zarada: oko 2.000 evra

Mnogobrojne prednosti ove voćke u odnosu na druge su često, osim područja, glavni razlog za uzgoj. Osim što se lako razmnožava, malina počinje da rađa već u prvoj godini nakon sađenja, a u trećoj dostiže pun rod. Osim toga, plod sazreva u junu ili julu, kada na tržištu nema dovoljno svežeg voća.

PROČITAJTE JOŠ: Praktičan i jeftin način gajenja paradajza: kako da razmnožite paradajz iz zaperaka (SAVETI)

- Malini je potrebno rastresito, propustljivo zemljište, bogato organskim materijama, koje se ore rano u jesen na dubinu 30-40 cm, a odgovara joj nadmorska visina 400-800 metara - objašnjava poljoprivrednik Milan Vučićević iz Arilja. On još kaže da ako se odlučite za sadnju malina u zatvorenim uslovima, cena plastenika će koštati oko 500 evra po jednom aru (oko 60.000 dinara). Ovaj višedecenijski uzgajivač malina kaže da se crvena malina sadi od oktobra do aprila zrelim izdancima, a u junu zelenim izdancima. Jesenje sadnja maline u našim klimatskim uslovima ima više prednosti u poredenju s prolećnom.

Isplativost sadnje ove voćke se može osetiti već u prvoj godini, kada u dva roda možemo dobiti oko 300 kilograma ovog crvenog voća. Po ceni od 800 dinara za kilogram ukupan profit bi bio 240.000 dinara.

Koje još voće donosi zaradu u Srbiji  - pročitajte OVDE!

PageBreak

ORAH

Skromna biljka, a isplativa

Zemlja: vinogradarska regija

Prvi rod: posle četvrte godine, puna rodnost 10 godina

Zarada(1 ha): 30.000 evra

PROČITAJTE JOŠ: Porodica zarađuje 20 000 dolara godišnje od poljoprivrede: evo kako su proizveli 6 000 kilograma hrane na samo 4 ara (VIDEO)

Iako mu najviše prijaju vinogradarske regije, orah nije biljka koja zahteva naročite uslove. Ipak, zasade oraha treba planirati na sunčanim mestima. Za ozbiljan uzgoj oraha sa očekivano velikim prinosima najbolje je odabrati duboko i rastresito zemljište, a sadnju obaviti u jesen.

- Za jednu sadnicu treba ostaviti prostora od najmanje 30 metara kvadratnih, a rastojanje između sadnica proizvedenih kalemljenjem mora biti najmanje šest puta pet metara. To znači da će na površinu od 10.000 metara kvadratnih stati 333 sadnice - kaže Milanka Vujić, čija se porodica uzgojem oraha bavi decenijama.

Isplativost uzgoja ove biljke je i te kako velika, jer je proteklih godina cena za kilogram 1.000 dinara, a od kalemljenog oraha je moguće očekivati da rađa posle četvrte godine. Treba znati da su tada još uvek mali prinosi. Kada dostigne punu rodnost, od jednog stable se može dobiti od 50 do 70 kilograma. Ako na jednom hektaru ima 123 stabla, može se očekivati od 6.000 kilograma do 8.000 kilograma oraha (30 kg oljuštenog oraha po stablu). Treba imati u vidu da prinos varira iz godine u godinu u zavisnosti od mnogobrojnih faktora.

Izvor: Blic