Čime se bave baštovani tokom zime? Putuju u Englesku, u eldorado svih baštovana!

Isto to rade bračni par Barbara i Eberhard Fluhe, oboje školovani baštovani s ogromnom količinom strasti za svoj poziv. „U februaru imamo vremena, a šta tada cveta nego visibabe“, priseća se Barbara Fluhe kako su zavoleli ovo sitno cveće. 

PROČITAJTE JOŠ: Raj za džinovsku visibabu na Staroj planini

Pre više od 30 godina, pre euforičnog oduševljenja velikim izborom sorti malog lukovičastog cveća u Nemačkoj, bračni par Fluhe doneo je kući iz englskih rasadnika prave raritete među visibabama, na primer Galanthus plicatus „Warham“, hibridnu sortu punih cvetova „Hippolyta“, koje su tada bile potpuno nepoznate u njihovom kraju. Interesovanje za retke biljke Barbari Fluhe je u krvi. Kao radnica u velikom rasadniku s perenama bila je zadužena za negu asortimana s raritetima.

Tako se u njoj ubrzo probudila strast prema prvim vesnicima proleća. Česta razmena s drugim baštovanima i ljubiteljima biljaka kao i nova otkrića ovog bračnog para doprineli su da njihova privatna kolekcija polako poraste. 

Skoro 200 vrsta i sorti nalazi se u ovoj dragocenoj zbirci. Od pre dve godine poznavalac perena i rasadničarka Aneta Šarman u slobodno vreme vodi računa o dragocenoj kolekciji. Obe gospođe poznaju se već godinama, a povezuje ih pre svega dugogodišnja fasciniranost malim lukovičastim biljkama. Nakon smrti Eberharda Fluhea i posle prvih zdravstvenih ograničenja usled bolesti i godina, sada već 83-godišnja vlasnica šumske bašte negu svojih ljubimaca s punim poverenjem prepustila je Aneti Šarman koju iz milošte zove „moja perla“. 

PROČITAJTE JOŠ: Zbog čega visibabe nekada ne cvetaju

Svoj dom prvi vesnici proleća pronašli su na jednom seoskom posedu, koji je bračni par Fluhe kupio početkom osamdesetih godina. „Smestili smo je u opušten šumski ambijent“, priča Barbara Fluhe, „idealan životni prostor za visibabe. Blaga padina im prija jer je tu veći protok vazduha. Sreća nas je poslužila i nikada nismo imali problema sa štetočinama, gljivicama ili pepelnicom.“ Uglavnom se sadi pet lukovica u korpu, pa se zajedno s njom posade u zemlju. Svaka korpa dobija dve nalepnice, jednu unutrašnju i drugu spoljašnju. Za svaki slučaj. „Po zanimanju uzgajivač perena, ja sam svoje ljupke visibabe uzgajala još od kolevke“, priča ova ambiciozna kolekcionarka. 

Na nekoliko godina iz saksija se vade lukovice, ćerke biljke se odvajaju od matične biljke i sade u nove saksije. „Dok je moj suprug još bio živ, prodavali smo lukovice visibaba ljubiteljima ovih prolećnih cvetova. Danas to nije moguće“. Ipak, zahvaljujući podršci Anete Šarman, gospođa Barbara Fluhe i dan-danas može da se ponosi svojom fantastičnom kolekcijom.  

SVE SLIKE POGLEDAJTE U FOTO-GALERIJI!

Izvor: Lisa / Moja lepa bašta

LepaiSrecna Sitna i skromna, visibaba u sebi krije neslućenu čaroliju - stotine i stotine kultivara ovog vesnika proleća pravi su mamac za kolekcionare. U kolekciji Barbare Fluhe našlo se čak 200 varijeteta.