Poreklom iz Švedske, ali je afirmaciju i slavu stekao u krugovima više klase engleskog društva.

Prva koja ga je usvojila bila je kraljica Meri, a odmah zatim postao je snobovski statusni simbol.

Stigao je u Englesku da bi tu i ostao. „Da bi nešto značio, moraš imati tri stvari: štapove za golf, psa ptičara i šporet AGA! To u stvari i nije šporet, to je rols-rojs kuhinje! Šta je AGA? To je dobra strana života” - tako su govorili (a i sada misle) pravi Britanci.

Iako ga je kreirao slepi izumitelj-dizajner, šporet AGA nije šporet za slepe. On je remek-delo kreatora koji se potrudio da izvuče najviše od predmeta čije su osobine zasnovane na funkcijama: priprema hrane i grejanje. U svoje vreme bio je idealan za kuće-dvorce na selu. Težak je jednu tonu, izrađn od gvožđa, emajliran do punog sjaja, a sastoji se od 15 delova koji se isporučuju do kuće, gde ga montiraju dva obučena radnika čitav dan. Ima dve rerne: jedna je za čuvanje toplote a druga za pečenje, dve grejne ploče s blistavim čeličnim poklopcima i na vidnom mestu istaknut pečat AGA.

Radi na naftu, gas ili struju. Jedna prava ledi je u jednom intervjuu ponosno izjavila da ga u svojoj kući ima već punih 50 godina. Takva stvar se kupuje jednom u životu i ostavlja u nasledstvo generacijama. A i kako ne bi, kada mu je cena oko 4.000 funti!

VIŠE: Vraćanje tradiciji i starim vremenima: etno-šporeti...

Iako predstavlja statusni simbol engleskog seoskog života, ovaj kultni predmet švedskog porekla danas mnogi žele u svojim domovima. Ali, ako su na spratu, moraju dobiti značajno ojačanje tavanice. Nedavno je jedna dama iz engleskog šoubiznisa objašnjavala na televiziji šta je sve morala da uradi u svom luksuznom stanu na visokom spratu da bi pored sebe i svog partnera u njega uselila i blistavog AGA-u crvene boje. AGA je nekada bio samo bež boje, dok se danas proizvodi u crnoj, crvenoj, žutoj, zelenoj... A boja je jedina dozvoljena modernizacija. 

Nils Gustav Dalen (1896-1837), švedski istraživač, industrijalac i nobelovac, rođen je na selu u mestu Stenstrop. U najranijoj mladosti privlačili su ga razni izumi. Jedan izum odveo ga je u Stokholm, gde nastavlja školovanje za sticanje tehničkog obrazovanja. Na Tehničkom univerzitetu stiče doktorat. Neumorno radi na testiranju ne samo novih već i opasnih izuma, sa acetilenom, eksplozivnim gasom i drugim zapaljivim materijama.

Godine 1909. osnovana je kompanija AGA i Delan postaje njen direktor. Početkom 1912, za vreme izvođenja jednog opasnog eksperimenta, Dalen je oslepeo. Iste godine dobija Nobelovu nagradu za fiziku. Iako slep, nastavlja eksperimente. Godine 1922. dovršava svoj projekat novog štednjaka za domaćinstvo. Ovom poslu prethodile su godine istraživanja u sopstvenom domaćinstvu. Ipak, njegovu proizvodnju i distribuciju pomno je pratio sve do kraja života. Umro je u svom domu u Švedskoj. 

Marijana Milosavljević,

dipl. istoričarka umetnosti

Izvor: Lisa / Moj stan