SUPTILNI SIMPTOMI PARKINSONA: Dr Đokić nam objašnjava - zagledajte se u lice, tu se krije znak

Parkinsonova bolest je progresivna neurodegenerativna bolest tj. bolest u kojoj dolazi do progresivnog propadanja ćelija mozga u bazalnim ganglijama koje luče neurotransmiter dopamin. Bazalni ganglije su povezane sa različitim funkcijama, uključujući kontrolu voljnih motoričkih pokreta, uslovno učenje, pokrete očiju, kogniciju (upamćivanje, pamćenje, rezonovanje, planiranje...) i emocije.

• Tremor - ritmičko podrhtavanje šake ili prstiju koje postoji čak i u mirovanju. Ponekad se javljaju i pokreti palca i kažiprsta u vidu trljanja, koje se zove "tremor kotrljanja tableta"
• Bradikinezija - usporeno kretanje, skraćivanje koraka, usporenost pokreta, otežano ustajanje iz stolice, povlačenje stopala pri hodu
• Rigiditet - ukočenost mišića koja se može pojaviti u bilo kom delu tela
• Poremećaj držanja i ravnoteže - pognuto držanje sa čestim padovima ili zanošenjem pri hodu
• Gubitak automatskih pokreta pri hodu kao što su zamahivanje rukama, treptanje ili osmeh
• Promene govora - govor može postati tih, sliven, ubrzan, monoton
• Promene u rukopisu - sa drhtavim rukopisom i smanjivanjem slova
• Promlemi sa žvakanjem i gutanjem u kasnijim fazama bolesti

Iako je ova bolest opisana pre više od 100 godina, i dalje se ne zna njen tačan uzrok, ali je nauka uspela da identifikuje dve grupe mogućih uzroka. Dr Đokić kaže da su to genetski, ali faktori životne sredine.

"U većini slučajeva Parkinsonova bolest se javlja kod ljudi bez očigledne porodične istorije ovog poremećaja. Među porodičnim slučajevima Parkinsonove bolesti, obrazac nasleđivanja se razlikuje u zavisnosti od gena koji je izmenjen. Ako je uključen gen LRRK2 ili SNCA, poremećaj se nasleđuje po autozomno dominantnom obrascu, što znači da je jedna kopija izmenjenog gena u svakoj ćeliji dovoljna da izazove poremećaj (gen od jednog roditelja). Ako je uključen gen PARK7, PINK1 ili PRKN, Parkinsonova bolest se nasleđuje autozomno recesivno. Ova vrsta nasleđa znači da obe kopije gena u svakoj ćeliji moraju imati varijantu da izazovu poremećaj (gen od oba roditelja, ali su roditelji bez simptoma). Sa druge strane, tu su i faktori sredine kao što su, na primer, izloženost određenim toksinima, pesticidima, herbicidima i industrijskom zagađenju", kaže doktorka.

Dr Gorica stručno objašnjava kako se u mozgu osoba sa Parkinsonovom bolešću pojavljuju karakteristične promene u vidu prisustva Levijevih tela unutar moždanih ćelija, koja su mikroskopski markeri Parkinsonove bolesti.

Faktori rizika za Parkinsonovu bolest uključuju starost (bolest obično počinje u srednjoj ili kasnoj životnoj dobi, a rizik se povećava sa godinama), nasledni faktor, pol (veći stepen obolevanja je kod muškaraca) i izloženost toksinima, dok simptomi uključuju sledeće:

• Kognitivne promene - promene pamćenju, rezonovanju, planiranju, čak i do nivoa demencije u kasnijim fazama bolesti
• Depresija, anksioznost, strahovi, gubitak motivacije koji se mogu javiti i u početnim fazama bolesti
• Problemi sa spavanjem i poremećaji spavanja
• Problemi sa bešikom, uključujući nemogućnost kontrole mokrenja ili poteškoće sa mokrenjem
• Zatvor, uglavnom zbog usporenog rada creva
• Promene krvnog pritiska sa vrtoglavicom ili padovima kada stojite zbog naglog pada krvnog pritiska (ortostatska hipotenzija)
• Poremećaj funkcije čula mirisa
• Umor i nedostatak energije
• Bol u određenim delovima tela ili u celom telu koji često nema realnu osnovu
• Seksualna disfunkcija

Na pitanje da li postoji neka prevencija koju bismo mogli da sprovodimo kako bismo smanjili rizik od obolevanja od Parkinsonove bolestim, doktorka ističe:

"Ne postoje dokazani načini za prevenciju neurodegenerativnih bolesti, pa ni Parkinsonove bolesti, ali ne mogu odmoći vežbe na svežem vazduhu, unos razumnih količina kafe (1-3 dnevno), ali ne i energetskih pića sa kofeinom, unos zelenog čaja, magnezijuma u formi L treonata, jaki antioksidansi kao što je glutation", kaže dr Đokić.

Što se tiče terapijskih mogućnosti, dr Gorica kaže kako se pacijentima obično pripisuju lekovi ili kombinacija lekova, dok se kod pacijenata koji nemaju povoljan odgovor na medikamentalnu terapiju može primeniti duboka stimulacija mozga, sa čak 85-90 % poboljšanja. Postoje istraživanja i sa terapijom matičnim ćelijama, ali za sada bez objektivnih rezultata.

Pročitajte i koji znakovi ukazuju na Alchajmerovu bolest i 20 godina pre kliničkih simptoma.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.

BONUS VIDEO

Tekst: Lepa&srećna / Biljana Stankovac