TRI KLJUČNE STVARI ZA DUG I ZDRAV ŽIVOT: Nutricionista savetuje - ovo jedite svakog dana

Aleksandar Tompson, nutricionista iz Holandije, objasnio je da određeni hranljivi sastojci mogu da pomognu u prevenciji starenja, kao i da poboljšaju opšte zdravstveno stanje. 

Skriven u citrusima i paradajzu, vitamin C nudi snažne antioksidativne efekte koji mogu neutralisati štetu koju nanose slobodni radikali.

"Slobodni radikali su supstance koje se proizvode kao prirodni nusproizvodi svih telesnih procesa, poput automobila koji proizvodi izduvne gasove. U malim nivoima, ovi slobodni radikali ne nanose štetu telu, ali u prevelikim nivoima, smatra se da uzrokuju oštećenje ćelija, povećavajući rizik od određenih bolesti i ubrzavajući proces starenja", navodi Tompson. 

Ovde bi vitamin C mogao da pomogne u uklanjanju štetnih efekata slobodnih radikala i samim tim uspori proces starenja i produži dugovečnost.

"Odraslima je potrebno najmanje 80 mg vitamina C dnevno, ali bi u idealnom slučaju ljudi trebalo da se trude da unose najmanje pet porcija voća i povrća dnevno, što će prirodno obezbediti više od ovog minimalnog zahteva", naveo je stručnjak. 

Vitamin D

Vitamin D igra ulogu u izgradnji i održavanju snage kostiju.

"Telo može da proizvede sopstveni vitamin D izlaganjem sunčevoj svetlosti, ali nivoi su preniski između oktobra i kraja marta. Čak i tokom leta, upotreba krema za sunčanje sa visokim zaštitnim faktorom ili pokrivanje tela će smanjiti sintezu vitamina D. To znači da je za mnoge ljude 10 do 25 mg vitamina D svakog dana minimalna mera za zaštitu od nedostatka vitamina D", naveo je nutricionista. 

Dobri izvori vitamina D su masna riba (losos, sardine, haringa i skuša), crveno meso, jetra, žumance.

Proteini

Dovoljan unos proteina mogao bi da pomogne u usporavanju metaboličkog starenja.

"Zamena nekih životinjskih proteina, posebno crvenog i prerađenog mesa, za više proteina biljnog porekla (npr. mahunarke, orašasti plodovi, semenke i integralne žitarice) ima najveći uticaj na dugovečnost. Ovo je najverovatnije povezano sa smanjenim unosom drugih hranljivih materija koje koegzistiraju zajedno sa proteinima u ovoj životinjskoj hrani, kao što su zasićene masti, so i određeni konzervansi. Takođe treba napomenuti da su studije pokazale da povećanje unosa proteina u srednjem i starijem životnom dobu pomaže u održavanju mišićne mase, što onda ima različite prednosti za kvalitet života", naveo je Tompson. 

"Većini odraslih treba oko 0,75 grama proteina po kilogramu telesne težine dnevno, što je oko dve porcije mesa, ribe, orašastih plodova ili tofua", dodao je. 

Iako svi ovi hranljivi sastojci nude obećavajuće prednosti, nutricionista je naglasio da je raznovrsna zdrava biljna hrana ključ za dugovečnost.

Tekst: Lepa&Srećna