- Povratak simptoma depresije ne znači automatski da je antidepresiv prestao da deluje, već da terapiju treba ponovo proceniti sa lekarom.
- Stručnjaci savetuju da se lek ne prekida niti menja na svoju ruku, jer nagli prekid može izazvati vrtoglavicu, mučninu, glavobolju i nesanicu.
- Ako se stanje pogoršava ili se jave misli o samopovređivanju, potrebno je odmah potražiti stručnu pomoć.
Kada osoba koja se leči od depresije primeti da lek koji joj je ranije pomagao više nema isti efekat, povratak tuge, bezvoljnosti, nesanice i nedostatka energije može da izazove dodatnu zabrinutost. Mnogi se tada pitaju da li se organizam navikao na terapiju i da li je vreme za promenu leka.
Ipak, povratak simptoma ne znači automatski da je antidepresiv prestao da deluje. Stručnjaci upozoravaju da je najvažnije ne menjati terapiju na svoju ruku, već sa lekarom proveriti šta je dovelo do pogoršanja i kako prilagoditi lečenje.
Zašto antidepresiv može da deluje slabije nego ranije?
Povratak simptoma može imati različite uzroke. Nekada je problem u neredovnom uzimanju leka ili preskakanju doza, a ponekad na stanje utiču drugi zdravstveni problemi, novi lekovi, stres ili velike životne promene. Moguće je i da osoba više ne reaguje dovoljno dobro na dosadašnju terapiju, zbog čega je potrebna nova procena psihijatra.
Šta nikako ne treba raditi?
Jedna od najvažnijih stvari jeste da ne prekidate terapiju i ne menjate dozu bez dogovora sa lekarom. Nagli prekid antidepresiva može izazvati vrtoglavicu, mučninu, glavobolju i probleme sa spavanjem.
Ovi simptomi ponekad mogu da liče na povratak depresije, pa je važno da lekar proceni šta se zapravo događa. Ako je potrebno ukinuti lek, doza se obično postepeno smanjuje prema planu koji određuje stručnjak.
Beležite simptome i promene raspoloženja
Pre odlaska na pregled korisno je da zabeležite kada su tegobe počele, koliko spavate, kakav vam je apetit i da li imate problema sa koncentracijom ili nedostatkom energije.
Važno je pomenuti i eventualno preskakanje doza, nove lekove, suplemente i stresne događaje. Ove informacije mogu pomoći lekaru da pronađe razlog pogoršanja.
Kada treba ponovo razgovarati sa psihijatrom?
Ako se simptomi vraćaju ili pogoršavaju, zakažite pregled. Lekar može da proceni da li je potrebno prilagoditi dozu, promeniti antidepresiv, uvesti dodatni lek ili uključiti psihoterapiju. Ne postoji jedno rešenje za sve pacijente, pa se terapija određuje individualno.
Šta pokazuje istraživanje o kombinovanju antidepresiva?
OPTIMUM studija, objavljena 2023. godine u časopisu The New England Journal of Medicine, pratila je 619 osoba starijih od 60 godina kod kojih prethodna terapija depresije nije dala dovoljno dobre rezultate.
Istraživači su upoređivali dodavanje aripiprazola postojećem antidepresivu, dodavanje bupropiona i zamenu dotadašnjeg leka bupropionom.
Remisija, odnosno povlačenje simptoma prema kriterijumima istraživanja, zabeležena je kod 28,9 odsto učesnika koji su dobijali aripiprazol uz postojeću terapiju, 28,2 odsto onih kojima je dodat bupropion i 19,3 odsto pacijenata koji su prešli na bupropion.
Rezultati ukazuju da dodavanje drugog leka može biti jedna od mogućnosti, ali ne znače da je takva terapija odgovarajuća za svakoga.
Koliko treba čekati na dejstvo novog antidepresiva?
Antidepresivima je obično potrebno četiri do osam nedelja da pokažu puni terapijski efekat. Pojedini simptomi, poput problema sa snom i apetitom, mogu se popraviti ranije, piše eKlinika.
Ipak, ako se stanje pogoršava, ne treba čekati da ovaj period prođe bez konsultacije sa lekarom. Posebno je važno prijaviti nove ili izražene neželjene reakcije.
Kada je potrebna hitna pomoć?
Ako se pojave misli o samoubistvu ili samopovređivanju, neophodno je odmah potražiti stručnu pomoć. Ukoliko postoji neposredna opasnost, treba kontaktirati hitnu službu ili najbližu urgentnu psihijatrijsku službu.
Povratak simptoma depresije ne znači da više nema mogućnosti za poboljšanje. To je znak da plan lečenja treba ponovo proceniti, a terapiju nikako ne treba menjati bez saveta lekara.
BONUS VIDEO