Svaki pacijent koji dobije dijagnozu karcinom suočava se raznim pitanjima, strahovima i neizvesnošću.
Bez obzira na to da li se vi ili neko vama blizak trenutno borite sa rakom, ili će vas ta tema tek dotaći u nekom trenutku života, možda će vam ovi uvidi pomoći da se ne osećate potpuno izgubljeno.
Kerolin Bartlet, iz britanske organizacije obolelih od karcinoma bubrega, već godinama pomaže ljudima da se emocionalno snađu nakon što im je dijagnostikovan rak. Ovo su pitanja koja joj pacijenti najčešće postavljaju i odgovori koje im daje.
Zašto se osećam ovoliko slomljeno, da li je to loš znak?
Bez obzira na to koliko ste racionalni i stabilni osoba, ako otkrijete da imate rak. dijagnoza može da vas potpuno slomi.
"Uobičajena osećanja posle dijagnoze uključuju poricanje, bes, strah, zabrinutost, tugu i osećaj izolovanosti", objašnjava Kerolin. Mnogi pacijenti koje savetuje kažu da su preplavljeni složenim i intenzivnim emocijama. I dok se mnogi trude da ostanu "jaki", Kerolin ističe da je ključno prepoznati i priznati ono kroz šta prolazite.
Preporučuje da se zapitate: šta mi telo poručuje? Šta mi treba? Mogu li sebi da dozvolim da to osetim? I da pritom imate na umu da misli nisu činjenice – to su samo misli.
Nakon što oslušnete svoja osećanja, fizička aktivnost – poput istezanja, vežbi disanja ili šetnje u prirodi – može da pomogne da se izađe iz začaranog kruga negativnih misli i da se ponovo povežete sa telom.
Kako da kažem deci?
Kerolin ističe da ne postoji "pravi" način da podelite ovakvu vest sa bližnjima. Ipak, kada su deca u pitanju, mnogi se odluče da izbegnu temu jer ne žele da ih uznemire, ali to često samo produži neizvesnost i stres.
"Ponekad je lakše da prvo sami procesuiramo svoja osećanja, pa tek onda da ih podelimo sa drugima. I to je sasvim u redu", kaže ona.
Iako razgovori ovog tipa nisu laki, otvoren i iskren pristup – uz korišćenje termina prilagođenih uzrastu deteta – može da smanji tenziju i kod vas i kod deteta. A neretko upravo taj razgovor pomogne i vama da se suočite sa dijagnozom, a i da drugima date šansu da vam pruže podršku.
Kako da se vratim na posao?
Čak i kada vam se čini da vam se život okrenuo naglavačke, svet i svakodnevne obaveze ne staju. Povratak na posao ume da bude posebno težak, jer kako Kerolin kaže, rak često uzdrma i samu predstavu o tome ko smo.
Dok se drugi vraćaju rutini, možda ćete vi osećati da kaskate, što može dodatno da produbi osećaj izolovanosti i nepripadanja.
Koristan savet koji daje pacijentima jeste da napišu tri verzije priče koje su spremni da podele s kolegama – na način koji im je prijatan i udoban, ukoliko razgovor na tu temu iskrsne na poslu.
Takođe savetuje da razgovarate sa nadređenima: koliko sati rada vam odgovara, koje obaveze možete preuzeti, da li želite da učestvujete u sastancima...
"Što više znate šta vam prija – i vi i ljudi oko vas ćete se osećati sigurnije i stabilnije", objašnjava.
Kako da pobedim stalnu anksioznost?
Stalna briga i teskoba su gotovo neizbežne u procesu suočavanja sa rakom, a Kerolin to vidi kao prirodnu biološku reakciju tela na šok i traumu.
Zato je važno ne osuđivati sebe zbog osećanja. Umesto da ih potiskujete, pokušajte da ih razumete i tretirate kao prolazne. Strah je normalan, ali uz podršku, prostor za osećanja i male korake ka telesnom oporavku – moguće je pronaći snagu u danima koji dolaze. Pročitajte i koji su simptomi raka štitne žlezde.
BONUS VIDEO: