"Medicina iziskuje veliko znanje, filozofsko razmišljanje, praktično zaključivanje, ali i humanost. Znanje bez lepe reči upućene pacijentu samo je prazno slovo na papiru", tvrdi kardiolog dr Marija Zdravković u intervjuu za magazin "Lepa&Srećna".
Kardiolog doc. dr Marija Zdravković, direktorka KBC „Bežanijska kosa” jedina je žena kardiolog iz naše zemlje na rukovodećem mestu u Evropskom udruženju kardiologa. Bila je student generacije, usavršavala se na čuvenim svetskim klinikama, vrstan je stručnjak, priznata i poznata. Ono što je vodi kroz život i karijeru, i što joj je uvek bilo najvažnije jesu reči njenog oca, koje je slušala od malih nogu: „Samo dobar čovek može biti dobar lekar”.
Saznajte i koji je to simptome dr Marija izvdvojila, a koji otkrivaju bolest srca.
Kako ste se obreli na medicini?
"S medicinom sam odrastala, ali do kraja gimnazije nisam znala da li ću je upisati. Bila sam izvanredan matematičar i hemičar, pobeđivala na republičkim i saveznim takmičenjima, i razmišljala o elektrotehnici. Međutim, kako su mi roditelji bili lekari, u kući se uvek pričalo o medicini, ali ne na komplikovan način, već kao o svakodnevnom pomaganju ljudima. Na vreme su me pripremili objasnivši mi da to nije lak put, da treba mnogo samoodricanja te da dobro razmislim. Ako pogrešim, ne samo što ću unesrećiti ljude kojima treba da pomognem već ću i sama biti nesrećna. Ipak, unutrašnji senzibilitet me je odveo na tu stranu. Medicina zahteva veliko znanje, filozofsko razmišljanje i praktičan zaključak, ali, pre svega, humanistički pristup. Važno je znanje, ali znanje bez lepe reči i lepog pristupa pacijentu samo je prazno slovo na papiru."
Prvi posao ste dobili kao jedan od najboljih studenata?
"Iako sam 1998. godine diplomirala kao student generacije na Medicinskom fakultetu u Beogradu, za mene nije bilo posla, pa sam volontirala najpre u Kliničkom centru Srbije, a zatim u KBC „Bežanijska kosa” zbog toga što je počelo bombardovanje, pa smo svi mi koji smo prelazili mostove bili zamoljeni da više ne dolazimo. Nije bilo lako jer smo i suprug i ja radili kao volonteri, tako da sam zarađivala prevodeći medicinske tekstove na engleski i nemački jezik, koje sam već tada odlično govorila. Stalni posao oboje smo dobili tek posle dve godine, odlukom tadašnjeg ministra zdravlja, prof. Milovana Bojića, zajedno sa hiljadu najboljih mladih lekara."
Zašto baš kardiologija?
"Kardiologija najviše odgovara mom temperamentu jer se o životu ponekad odlučuje u sekundama, a svaka odluka mora biti doneta na osnovu brze evaluacije. Brzo mislim i ne odustajem ni u najtežoj situaciji po pacijenta, po čemu me znaju mlađe kolege i moji doktorandi. Isto to i ja zahtevam od njih, što je u kardiologiji više od pola uspeha."
Gde ste se sve usavršavali?
"Mnoge godišnje odmore provela sam učeći po klinikama u Nemačkoj, Francuskoj i SAD-u. Gde god sam bila, trudila sam se da 'ukradem' što više znanja, najčešće ostajući prekovremeno da pomognem mentorima u projektima i radu s pacijentima. I dalje imam odlične profesionalne kontakte na svim klinikama gde sam radila. Kolege iz Evropskog udruženja kardiologa izabrale su me za sekretara radne grupe za mikrocirkulaciju srca, što mi je posebno drago, jer sam jedina žena kardiolog iz naše zemlje na rukovodećoj poziciji u Udruženju."
Vaš veliki uspeh je i kardiomagnetna rezonanca srca?
"Uvođenje kardiomagnetne rezonance srca u redovnu praksu u KBC 'Bežanijska kosa' bio je moj profesionalni san koji sam uspela da ostvarim. Često sam gledala pacijente koji lutaju jer imaju mnogo dijagnoza, a terapija im se često menja, što ih deprimira. Ponosim se time što se u 'Bežanijskoj kosi' tim mladih ljudi bavi ovom metodom, koja pacijentima daje najbolju informaciju o stanju srca. Kardiomagnetnu rezonancu počela sam da učim za vreme godišnjeg odmora 2014. na vodećoj klinici za transplantaciju srca u Lajpcigu, pošto su prihvatili moju molbu da kod njih radim tri nedelje. Potom sam boravila u Čikagu, na Nortvestern klinici, jednoj od deset najboljih u svetu, zatim u Bazelu i u Berlinu. Kruna moje edukacije je dvogodišnje postdoktorsko usavršavanje u Cirihu, kao stipendiste Evropskog udruženja za srčanu slabost, zajedno sa 64 kolege iz celog sveta. Kada mi je na kraju bio uručen evropski sertifikat u Rektoratu Univerzitetu u Cirihu, setila sam se Mileve Ajnštajn i dr Drage Ljočić, koje su studirale na tom univerzitetu stotinak godina ranije i koje su mi bile uzor kao samostalne, odlučne, vredne i hrabre žene."
BONUS VIDEO:
Izvor: Lepa&Srećna