Parkinsonovu bolest karakteriše odumiranje nerava u delu mozga koji je zadužen za proizvodnju dopamina. On pomaže u koordinaciji pokreta i kako oboljenje napreduje, tako pacijent sve teže obavlja svakodnevne aktivnosti.
Kako se menja motorna funkcija, tako se tegobe javljaju i pri govoru. Istraživači u Litvaniji su otkrili da se promene mogu uočiti čak i pre nego što počne tremor ruku, nogu i glave. Evo na šta treba obratiti pažnju.
Profesor Virgilijus Ulozas, sa Tehnološkog univerziteta u Kaunusu, kaže da već u ranoj fazi oboleli počinju da govore tiše. "Oni zvuče sve monotonije, manje izražajno i pričaju sporije", objašnjava on. To nije uvek lako otkriti običnim slušanjem, pa su razvili posebnu aplikaciju koja može da ustanovi razlike. Pored toga što se može koristiti u dijagnostici, pomoću nje se i prati kako deluje terapija.
Za sada nema definitivnog testa koji može da potvrdi postojanje Parkinsonove bolesti, ali su tu brojne dijagnostičke metode koje lekari kombinuju da bi odlučili o lečenju.
Bolest karakteriše drhtanje ruku, nogu, glave i donje vilice. U delovima tela gde mišići ostanu dugo u kontrakciji, nastaje ukočenost. Pacijentima je poremećena ravnoteža, što vodi i do padova.
Među simptomima su i depresija i druge psihičke tegobe, teškoće pri žvakanju i gutanju, urinarni problemi i konstipacija. Mnogi pacijenti kažu da im je, pre postavljanja dijagnoze, dosta problema zadavala nesanica, gubitak čula mirisa i sindrom nemirnih nogu.