SRČANI BOLESNICI MORAJU DA RADE OVIH 6 STVARI KAD JE VRUĆINA: izbegnite pogoršanja kardiovaskularnih oboljenja u toplim

Tokom leta, kardiovaskularni pacijenti bi trebalo da se prilagode vremenu. Kada spoljna temperatura dostigne 30 stepeni, opterećenje kardiovaskularnog sistema postaje znatno veće od uobičajenog!

Shutterstock

5. ISHRANA

Zbog povoljnog efekta toplote na krvni pritisak, u veoma toplim danima treba izbegavati fizički napor na suncu, obilne obroke i veće količine alkohola, a naročito sve tri stvari istovremeno, jer će u tom slučaju pad pritiska biti izraženiji, što takođe znatno povećava rizik za infarkt ili šlog, a i za gubitke svesti kod bolesnika sa srčanim manama.

Posebno je velika greška posle obilnijeg obroka i nekoliko alkoholnih pića skočiti u vodu i preplivati veću distancu ili se uključiti u odbojku na pesku, kao i druge sportske aktivnosti za koje bolesnik nije pripremljen.

Osnovna je poruka da bolesnik treba da poznaje svoju bolest, da bude svestan efekta terapije koju uzima.

6. RASHLAĐIVANjE

Prelazak iz tople u hladnu sredinu, i obrnuto, ne treba da bude nagao, odnosno temperaturna razlika u stanu i napolju ne sme da bude velika, ne veća od sedam stepeni.

Ako ste preznojeni, na primer, nije dobro da naglo ulazite u klimatizovanu prostoriju, jer to može da izazove temperaturni kolaps.

Bilo bi dobro da se prilikom izlaska iz rashlađene prostorije kraće vreme provede u prostoru koji se ne rashlađuje, da bi se organizam barem malo adaptirao na nagli skok temperature.

Izvor: Novosti