Korona virus je u drugom špicu prvog talasa epidemije u Srbiji napao veliki broj mlađih osoba i sada se mnogi pitaju kako je moguće da mladi ljudi tako brzo završe na respiratoru pa čak dođe i do smrtnog ishoda.
Brzo pogoršanje nije karakteristika samo ovog talasa, objašnjava dr Ivan Palibrk iz Centra za anesteziologiju i reanimatologiju, načelnik Odeljenja anestezije i reanimacije Klinike za digestivnu hirurgu KCS, jedan od lekara koji je organizovao rad anesteziologa u svim kovid centrima.
Dešavalo se da sa obolelim razgovarate u jednom trenutku, a za dva sata već razmišljate da li ga intubirati ili ne. Napominjem da sada imamo i druge opcije umesto intubacije - različite vidove neinvazivne ventilacije.
Tada bolesnik koristi posebnu masku, šlem ili nosnice i kroz njih mu se distribuira kiseonik u visokom procentu, pritisku, s velikim protokom. Tako se bolesniku pomaže da premosti krizu hipoksije na putu do ozdravljenja. Međutim, u nekim situacijama nije moguće dobiti dobar rezultat na ovaj način i onda se bolesnik intubira, sedira i priključi na aparat za mehaničku ventilaciju - kaže dr Palibrk.
- Uopšte ima više mladih osoba. Čini se da se srednja vrednost starosti obolelih pomerila za nekih četiri-pet godina ka mlađoj populaciji. Procentualno ne mogu reći da veći broj mladih zahteva mehaničku ventilaciju.
Veći je broj obolelih i uvek jedan procenat zahteva i mehaničku ventilaciju.
Zašto su mladi zastupljeniji? Mislim da je razlog to što se mladi kreću, aktivni su, imali su mature, apsolventske večeri, bave se sportom... Najveći broj ima blagu kliničku sliku.
Šta je vama kao lekaru, ali i kao čoveku, palo najteže od početka epidemije?
- Najteže je to što se ulaže ogroman rad, napor, žrtva, a vama umre pacijent. Jeste ovo teška bolest, ali nikoga ne predajemo bez teške borbe. Uslove, to jest oružje za ovu borbu imamo.
Najteže je kad vam se čini da je bolesnikovo stanje počelo da se poboljšava i pokrećete proceduru za odvajanje, a on odjednom bude lošije i ubrzo umire. Ova bolest vam ne dozvoljava da se opustite i nadate dobrom ni minut.
Koliko obično pacijenti s koronom provode na respiratoru?
- Teško je to reći, obično oko 14 dana. Mada, ima slučajeva da je bolesnik bio svega dva dana na aparatu za mehaničku ventilaciju i potom uspešno odvojen.
Verovatno je razlog za intubaciju bio neki drugi poremećaj (srce), koji je premošćen mehaničkom ventilacijom, a bolesnik je bio pozitivan na virus i bez simptoma.
Da li je nužno da nakon respiratora pacijentima pluća ostanu oštećena?
- Osnovna, kritična bolest dovodi do oštećenja pluća, ako se respirator pravilno koristi, tada nema posledica.
U slučaju korone dešava se da je funkcija pluća očuvana, da bolesnik nije na mehaničkoj ventilaciji, a radiografski snimak pokazuje i dalje prisutna zasenčenja.
Svi govore već mesecima o respiratorima, a većina nije svesna da bez anesteziologa koji "zna šta radi" bi ta mašina bila potpuno beskorisna ili bi čak nanela više štete nego koristi?
- Kao i sve mašine, aparat za mehaničku ventilaciju - respirator je potpuno beskoristan ako nema osobe koja će rukovati njim. Nepravilna upotreba vodi ka povređivanju bolesnika, lošoj ventilaciji, oštećenju pluća.
Pravilna upotreba vodi ka tome da bolesnikova pluća dobiju šansu da se oporave od bolesti i posle izvesnog vremena preuzmu svoju funkciju. Neki put je taj period kraći, a drugi put duži. Prema tome, anesteziolog je taj koji po prirodi svog posla najbolje poznaje ovaj aparat.
Većina građana ni ne zna koliko je uloga anesteziologa u svakoj operaciji zapravo, a kamoli u situacijama kakva je sada sa koronom i gde je mnogim ljudima potreban respiratror. Približite im malo vaš rad.
- Specijalizacija anesteziologije traje četiri godine, ali svaki specijalista mnogo pre zvaničnog započinjanja obuke bude više godina obučavan za ovaj poziv radom u hirurškim ustanovama.
Tako da tokom tog niza godina on postaje ne samo obučen za rad u operacionoj sali, već i za rad sa najteže obolelim bolesnicima (to je rad u jedinici intenzivnog lečenja), za reanimaciju i za terapiju bola. Sve to je veoma kompleksno.
Vratio bih se na rad u operacionoj sali, gde je anesteziolog lekar koji u jednom trenutku oduzima svest bolesniku i preuzima brigu o njegovom disanju, stanju svesti, bolu i funkcijama važnim za život. Tokom izvođenja opšte anestezije, anesteziolog rukuje i koristi aparat za anesteziju koji je veoma složena mašina.
U principu, to je aparat za mehaničku ventilaciju koji ima još dodatnu mogućnost korišćenja inhalacionih anestetika. Prema tome, osnovni rad anesteziologa je vezan za mehaničku ventilaciju.
Međutim, da bi se to sve bezbedno izvelo, pored znanja i veštine lekara tokom operacije, potrebno je bolesnike pripremiti za hiruršku intervenciju.
Danas veliki broj bolesnika ima, pored osnovne bolesti, zbog koje se smešta u bolnicu i niz pratećih bolesti uz korišćenje specifičnih lekova. Takve bolesnike je potrebno pripremiti za hiruršku intervenciju.
Sve to je posao anesteziologa uz brigu o bolesniku u jedinici intenzivnog lečenja. Ovo je samo kratka priče o radu anesteziologa i ona je vrlo često neprepoznata, jer bolesnici u hiruršku ustanovu dolaze da se operišu, a ne da dobiju anesteziju, kako kažu neke naše kolege hirurzi.
Ne treba zaboraviti da je hirurgija napredovala zahvaljujući napretku anestezije, monitoringa, lekova, obuke...
Tekst: Jelena Pronić
Izvor: Kurir