Ako ste pozitivni na korona virus, najveća verovatnoća je da se to dogodilo direktnim kontaktom sa zaraženom osobom.
Svetska zdravstvnea organizacija, međutim, ukazuje i na istraživanja kojima su razmatrani i drugi načini prenosa.
Svetska zdravstvena organizacija objavila je na svom sajtu informacije o prenošenju koronavirusa dobijenih iz različitih studija.
Podseća da ovaj virus mogu da prenose ne samo oni sa simptomima, već i asimptomatski slučajevi - oni su još opasniji jer često ni ne znaju da su zarazni.
Prenos direktnim kontaktom nije jedini način prenosa korona virusa.
1. Prenos kontaktom
Korona virus može da se prenese direktnim, indirektnim ili bliskim kontaktom (manje od jednog metra razdaljine) sa osobom koja je zaražena, odnosno kapljičnim putem.
To se može desiti kada neko kine, kada se zakašlje, dok govori ili peva. U tim situacijama u opasnosti ste od zaražavanja ako kapljice doću do vaših očiju, nosa ili usta.
2. Prenos vazdušnim putem
O prenosu putem vazduha istraživači govore već neko vreme, ali Svetska zdravstvena organizacija je tek nedavno prihvatila da i zaraženi aerosol može biti infektivan.
To se najpre događa tokom medicinskih intervencija - na primer, tokom intubacije, kada se iz dušnika pacijenta oslobađa aerosol pun virusa. Međutim, i tamo gde se ne rade medicinske intervencije, ali nema dovoljno ventilacije u zatvorenim prostorima može doći do zadržavanja aerosola - virus može da se prenese aerogenim putem.
Dosad je sprovedeno više različitih istraživanja na ovu temu i tek treba da budu potvrđeni nalazi.
Da je ovakav način prenosa korona virusa moguć, sugerišu i zaražavanja tokom horskih proba, u restoranima, u fitnes centrima.
Ipak, i drugi načini prenosa mogu to da objasne.
3. Prenos preko kontaminiranih površina
Kapljice koje izbace zaraženi mogu da kontaminiraju i različite površine i predmete. Te površine mogu biti zarazne od nekoliko sati do nekoliko dana, u zavisnosti od temperature, vlažnosti i tipa površine.
Ako dotaknete te predmete, a potom nos, usta ili oči, možete da se zarazite. Zato treba prati ruke redovno!
Ni ovaj način prenošenja nije stopostotno dokazan, ali je velika verovatnoća da se ljudi i na ovaj načn inficiraju.
4. Prenos preko fekalija
RNK korona virusa je pronađena i u urinu i fekalijama nekih pacijenata.
Ipak, nijedno istraživanje nije pokazalo da se neko na ovaj način zarazio. Neke studije su prijavile da je pronađen i u krvnoj plazmi i serumu.
5. Prenos sa trudnice na fetus
Velike su nedoumice, a mnogi smatraju da ne postoje dokazi da zaražena trudnica može korona virus da prenese na fetus. Rađena su i istraživanja o prenosu korona virusa dojenjem.
Iako je RNK virusa pronađen u nekim od uzoraka majčinog mleka, on nije izolovan. Zbog toga SZO i dalje preporučuje majkama da doje decu.
Međutim, neki istraživači upozoravaju na slučajeve - na primer, slučaj bebe rođene u martu 2020. godine u Parizu, kada je porodilja bolesna od COVID-19 donela na svet dete sa simptomima upale mozga. Tokom porođaja dobila je kiseonik, a tri meseca kasnije, i mama i beba su zdrave.
6. Prenos sa životinje na čoveka
Dosad prikupljeni dokazi pokazuju da je nastanak ovog virusa povezan sa betakoronavirusima koje imaju slepi miševi, mada se još ne zna kako je od njih došao do ljudi.
Trenutno se istražuje i mogućnost prenosa sa čoveka na druge sisare, poput pasa i mačaka. Ipak, ostaje nejasno da li životinje predstavljaju opasnosti za ljude.
Međutim, pojavili su se slučajevi zaraze među životinjama i smatra se da su im virus preneli ljudi.
Izvor: Blic