Sunce i buđenje prirode posle duge i hladne zime velika je radost za sve nas, ali nekima s dolaskom proleća nastaju alergijske bolesti, koje se manifestuju u vidu kijanja, svraba u nosu, zapušenog nosa, otežanog disanja, suzenja očiju, glavobolje ili pojave ekcema na koži.
Od februara do novembra poleni drveća, trave i korova zagorčavaju život gotovo svakom petom čoveku i izazivaju neprijatne alergijske reakcije.
Neprirodna reakcija odbrambenog sistema na materije, koje obično nisu škodljive, naziva se alergija. One se javljaju u raznim oblicima i razlikuju se po težini, od blago neugodnih do onih opasnih po život.
- Alergijske bolesti nastaju kada naš imuni sistem pogrešno prepozna različite supstance, alergen, i započne imunu reakciju.
U osnovi alergije je izmenjen imuni odgovor, a ne, kao što u narodu vlada mišljenje, slabiji imuni odgovor, odnosno, pad imuniteta.
Imuni sistem prepoznaje polen i proizvodi antitela, koja stupaju u reakciju sa polenom, pri čemu se oslobađaju različite hemijske supstance, od kojih je najvažniji histamin.
Glavni uzroci prolećnih alergija su poleni biljaka koje se razmnožavaju vetrom i oslobađaju u vazduh sa drveća, korova i trava. Najizrazitiji poleni su poleni breze, leske, jove, jasena, platana, pitomog kestena.
Na razvoj tegoba mogu uticati i vreme cvetanja biljaka, temperatura vazduha, vlažnost, vetar, količine polena u vazduhu – kaže doc. dr Zorica Slavnić, specijalista dermatovenerologije.
Kako razlikovati alergiju od prehlade?
Simptomi polenske alergije su vrlo slični simptomima prehlade izazvanim bakterijama i virusima, pa je zato potrebno ukazati na osnovne razlike kako se ova dva oboljenja ne bi pomešala.
- Simptomi alergije se javljaju početkom proleća i traju više nedelja ili meseci, za razliku od prehlade koja traje nekoliko dana.
U toku prehlade, česta je pojava povišene telesne temperature i malaksalost.
Kod alergije, kijanje se javlja u vidu napada, najmanje desetak puta se kine, posebno ujutru, a sekret u nosu je bistar, providan i obilan. Kod prehlade, sekret je obojen i gust.
Svrab je posebno izražen kod alergije, kako u nosu, očima, grlu, koži, pa se osobe češu.
Zbog slivanja sekreta niz zadnji zid ždrela izaziva se čest kašalj. I zato je prolećnu alergiju neophodno lečiti čim se pojave simptomi jer utiče na san, raspoloženje i uopšte, na kvalitet života – kaže doktorka Slavnić.
Ublažavanje simptoma alergije
Kod lečenja prolećne alergije, osnovno je izbegavanje kontakta sa polenom, ali i uzimanje određenih lekova po potrebi.
- U lečenju najčešće se koriste lekovi iz grupe antihistaminika, jer blokiraju histamin koji se oslobađa u toku alergijske reakcije i njegova dalja dejstva i time ublažuju simptomi alergijske reakcije.
Koriste se lekovi u vidu sprejeva za nos koji sadrže kortikosteroide.
Za lečenje alergijske reakcije očiju i kapaka koriste se kapi i masti koje u osnovi imaju antihistaminike i kortikosteroide i za lečenje alergijskih promena na koži, primena kortikosteroidnih krema i masti i nega sa neutralnim kremama.
Može se primeniti i imunoterapija, gde se tokom dužeg vremenskog perioda uzimaju prvo male, a zatim sve veće i veće doze alergena i na taj način se imuni sistem navikava na te supstance.
Ovaj tretman se zove i desenzibilizacija. U lečenju prolećne alergije antihistaminici u obliku tableta i sirupa, mogu se koristiti koliko je potrebno, tj. dok traju simptomi i znaci alergije – objašnjava naša sagovornica.
Mere preventive protiv alergije
Mere preventive su veoma važne u sprečavanju polenske alergije, a brojni lekari slažu se u jednom, a to je da je neophodno smanjiti kontakt sa alergenom.
- Koliko je moguće treba izbegavati boravak napolju u vreme cvetanja biljke čiji poleni izazivaju alergijsku reakciju.
Treba ostati u zatvorenom prostoru, posebno kada je vreme napolju vetrovito, čime se dodatno raspšuje polen.
U vreme cvetanja treba zatvarati prozore, posebno gde se spava. U toku izlazaka u spoljnju sredinu mogu biti od pomoći sunčane naočare i maska za lice.
Odeću treba redovno prati, a osoba treba svakodnevno da se tušira i pere kosu po povratku u zatvoreni prostor. Opranu odeću ne sušiti napolju – kaže doktorka Slavnić.
Alergije i hrana
Mnogi ni ne znaju koliko određena hrana utiče na alergije, pa tako neke namirnice mogu da pomognu da se simptomi ublaže, dok druge mogu da pogoršaju alergiju.
- Kod prolećnih alergija u ishrani treba izbegavati med, posebno kod alergija na polen.
Pored toga, treba izbegavati vino, pivo, beli hleb, kisele krastavčiće, sirće, sušeno voće, poput suvog grozđa, jer su tretirani različitim aditivima i sumponim spojevima, koji mogu izazvati alergijsku reakciju.
Treba izbegavati i čaj od kamilice.
Hrana koja može ublažiti simptome alergijske reakcije su namirnice bogate omega 3 masnim kiselinama, kao što su semenke, losos, kozje mleko, zatim kefir zbog pozitivnog uticaja dobrih bakterija u tankom crevu i uticaja na imunitet.
Maslinovo i laneno ulje imaju pozitivan uticaj na simptome alergijske reakcije. Povrće, sveže, kuvano, crvene, plave, ljubičaste i zelene boje.
Voće, kao što su višnje, trešnje i čaj od koprive ima pozitivan uticaj na alergijske reakcije – završava doktorka Zorica Slavnić.
Tekst: Milica Prelević
Izvor: Lepa&Srećna