Greška u genima, neotpornost na stres, pušenje ili loša sreća? Stvari su dublje od toga, kažu naučnici koji tvrde da svi imaju predispozicije za rak, ali će se on javiti samo kod nekih!
Naučnici sve češće postavljaju pitanje zašto nemamo svi rak, odnosno zašto ga samo neki dobiju?
Moglo bi se reći da je naš organizam doslovno "preplavljen" smrću. Kosa, nokti, spoljašnji sloj kože - sve su to mrtve stvari koje svake nedelje gubimo, odbacujemo i koje nestaju nestaju - oko 80 odsto čestica u zatvorenim prostorima koje se presijavaju na suncu zapravo su mrtve ćelije kože ljudi.
Ipak, većina tela se sastoji od živih svari.
Ćelije organizma su vrlo aktivne i zaposlene deljenjem milion puta svakog dana.
Fascinantan je to proces replikacije instrukcija - DNK za svaku ćeliju ćerku zahteva kopiranje identičnog lanca tri milijarde nukleotida.
U svemu tome, naša tela ipak nisu savršena.
Svaki put kad se ćelija podeli, enzimi koji učestvuju u sintezi u proseku prave čak oko 120 hiljada greški.
Mnogo ili malo, sasvim je nebitno, sve dok se ne dogodi ključna greška koja deluje kao okidač raka zbog abnormalnog rada ćelije, rasta i neprekidnog dupliranja.
Takva ćelija ignoriše signale koji joj govore da treba da prestane i ujedno stimuliše telo da je opskrbljuje krvlju kako bi još rasla. Tada se takva ćelija beskonačno razmnožava, odnosno rak se širi po telu.
Naravno, ključno je i o kojem se tipu raka, odnosno greške radi, jer kod jednih to ide brže, a kod drugih sporije - ukupno postoji čak njih 200 različitih.
Oboje puše, ali samo je jedan dobio rak
Svi su čuli ili poznaju nekog ko je po svoj prilici "trebalo" da dobije rak - komšija Pera koji je pušio tri kutije cigareta na dan, tetka koja je celi život gojazna i uz to pije, biznismen koji ne jede ništa pre pet popodne osim sopstvenog stresa, primera je bezbroj i često se koriste kao izgovor za sopstvene loše navike.
Priča poprima dublju dimenziju kada se od raka u 50. godini razboli žena komšije Pere koja nikad nije pušila, pila, bila gojazna... Sve i da je pušila, zašto je ona dobila rak, a Pera nije?
Krajnja istina se ipak skriva u našim genima, a ne stilu života.
Posmatrajući dugogodišnje pušače, naučnici su otkrili da je svima zajednička varijacija pojedinih gena, a njih su prikladno nazvali "genima dugovečnosti".
- Otkrili smo niz genetskih markera koji podstiču dugovečnost, a ti isti geni mogu da se nađu kod ljudi koji su doživeli duboku starost. Oni funkcionišu tako što podstiču ćelije na brži oporavak od negativnih bio-hemijskih uticaja - objašnjava profesor Morgan Levin.
To se smatra i evolucijskom mutacijom, a srećnici koji su nasledili te gene imaju tek 11 odsto verovatnoće da će ikad u životu dobiti rak, dok je kod ostalih verovatnoća od 40 do 60 odsto.
Nauka još nema odgovor na pitanje o tačnom uzroku nastanka raka.
- Ne znamo zašto neka ćelija počne da se deli bez ikakve kontrole i koji je to mehanizam koji pokreće takve promene. Taj inicijalni faktor ne možemo da znamo. Ali znamo šta se smatra najčešćim uzročnicima pojave bolesti, a oni kreću od faktora u našem celokupnom životu i okruženju - objašnjava prim. mr. sc. Ljerka Eljuga, onkolog i radiolog.
Pet stvari koji definitivno povećavaju rizik genetske greške koja vodi do karcinoma
Uprkos dobroj ili lošoj genetici, opet postoje slučajevi koji se ne uklapaju u kalup, a to su upravo oni uzrokovani spoljašnjim faktorima.
Generalno, postoje njih pet koji su neosporni uzročnici nastanka mutacija, pa samim time i raka.
- Preterano sunčanje, naročito u mlađem životnom dobu
- Pušenje
- Debljina
- Hormonalne terapije/izloženost zračenjima
- Konzumiranje prerađene hrane/unos premalo vlakana