Ako krvni pritisak ne može da se reguliše ni redovnim uzimanjem lekova, moguće je da je terapija pogrešno određena, ali i da hipertenzija postoji zbog stresa. Jer, česti skokovi i padovi pritiska, bez organskog uzroka, mogu da budu znak da je u pitanju psihološki problem. Podaci iz prakse pokazuju da svaki peti pacijent hipertenziju izleči tek kada potraži pomoć psihijatra.
U intervjuu, za "Novosti", profesor dr Vesna Stojanov, načelnik Centra za hipertenziju Kliničkog centra Srbije, kaže da oko 20 odsto pacijenata u Centru za hipertenziju KCS reguliše vrednosti pritiska uz pomoć psihijatrijske terapije.
- Lečenje visokog pritiska je poboljšano, od kako su psihijatri deo tima koji učestvuje u lečenju pacijenata u Centru za hipertenziju Kliničkog centra Srbije - kaže prof. Stojanov. - To mogu da budu medikamenti ili psihoterapija, koji su često efikasniji od brojnih lekova koje je pacijent prethodno uzimao.
Kod kojih pacijenata je problem hipertenzije najčešće psihološki?
- Pacijentima sa "radno zavisnom hipertenzijom" psihijatar može da pomogne. To znači da je pritisak povišen na radnom mestu, dok je kod kuće u normalnim vrednostima. Ovakvo stanje je posledica stresa, koji je potrebno adekvatno lečiti.
Osim stresa, koji su ostali uzroci koji dovode do hipertenzije?
- Neki od uzroka esencijalne hipertenzije mogu da budu genetika, gojaznost, menopauza, povišen holesterol, trigliceridi, šećer, fizička neaktivnost, povećan unos soli, alkohola. Prevencijom i delovanjem na sve faktore rizika, možemo adekvatno da kontrolišemo pritisak.
Kada je hipertenzija posledica neke druge bolesti?
- Sekundarna hipertenzija postoji kod pet odsto pacijenata i nastaje kao posledica oboljenja bubrega, krvnih sudova bubrega, štitne ili nadbubrežne žlezde ili slip apnea.... U zavisnosti od uzroka, leči se primarna bolest, samim tim i povišen pritisak. Takođe, imamo i hipertenziju u trudnoći, kao i preoperativnu hipertenziju.
Koliko unos soli može da bude uzrok pogoršanja hipertenzije?
- Prekomerni unos soli, više od pet grama dnevno, može da pogorša hipertenziju. Oko polovine pacijenata sa hipertenzijom je natrijum senzitivno, što znači da reaguju skokom krvnog pritiska na svaku veću količinu soli. Drugoj polovini so takođe smeta, tako što natrijum dovodi do oštećenja endotela krvnog suda, i na taj način utiče na razvoj ateroskleroze i oštećenje ciljnih organa.
Šta kada se problem ne reguliše uprkos lekovima?
- Kada se krvni pritisak ne reguliše uprkos uzimanju tri antihipertenzivna leka uz diuretik, govorimo o rezistentnoj hipertenziji, koja je zastupljena kod devet do 10 odsto pacijenata. Da bismo postavili ovu dijagnozu, moramo prvo da isključimo sekundarnu hipertenziju, koja je posledica oboljenja bubrega, endokrinih žlezda, kao i neadekvatno kontrolisanu hipertenziju. Ona je posledica neuzimanja propisane terapije, neadekvatne doze leka ili drugih faktora rizika.
Koliko je rezistentna hipertenzija ozbiljan problem?
- Kada se potvrdi, potrebna je korekcija terapije. Prema poslednjim evropskim preporukama, u terapiju se uvodi diuretik blokator minerokortikoidnih receptora ili renalna denervacija. Renalna devalvacija je invazivna procedura odnosno spaljivanje nervnih završetaka i na taj način se smanjuje simpatička aktivnost i reguliše pritisak. Mišljenja o ovoj metodi među stručnjacima su podeljena, ali kod određenog broja pacijenata pokazalo se da su vrednosti pritiska nakon ove intervencije smanjene. Ipak, oni nakon toga moraju da nastave sa uzimanjem lekova, ali u manjim dozama nego ranije.
Da li su nam dostupni najefikasniji lekovi?
- Imamo sve efikasne lekove koji su potrebni za adekvatno lečenje arterijske hipertenzije. Svakom leku je potrebno određeno vreme i pravi efekat se postiže posle sedam do 15 dana uzimanja. Ako terapija ne deluje, razlog tome može da bude u neadekvatnom odabiru leka ili kombinaciji lekova. Često se dešava i da pacijenti ne uzimaju propisanu terapiju, povećavaju ili smanjuju dozu "na svoju ruku", što je pogrešno.
Postoji li, ipak, situacija kada pacijent može sam da poveća ili smanji terapiju za pritisak?
- Ne. Terapiju mora da propiše i da koriguje lekar, u zavisnosti od godišnjeg doba i spoljne temperature. Pacijent ne treba samoinicijativno da menja dozu i vrstu leka prema svom nahođenju, samo zato što mu je tog dana vrednost pritiska promenjena, već isključivo u dogovoru sa lekarom.
Koliko je precizna savremena dijagnostika?
- Obavezne dijagnostičke procedure su merenje krvnog pritiska adekvatnim aparatima (ne koristiti aparat narukvicu), ambulatorni 24-časovni monitoring arterijskog krvnog pritiska, EKG, eho srca, dopler krvnih sudova vrata, ABI, mikroalbuminurija i druge biohemijske analize da bi isključili sekundarnu hipertenziju. Određivanje krutosti krvnih sudova je poslednja preporuka kod rutinske dijagnostike. Pomoću aparata, 24 časa pratimo brahijalni i centralni pritisak, sve parametre krutosti i osnovne hemodinamske parametre koji učestvuju u formiranju krvnog pritiska.
ZBOG hipertenzije se nekad javlja vrtoglavica.
- Da, kada pacijent ima vrtoglavicu pri naglom ustajanju, treba posumnjati na ortostatsku hipertenziju i pad pritiska pri naglom ustajanju. Oko 30 odsto preloma nastaje kao posledica ove vrste hipertenzije. Zato je obavezno kod starijih pacijenata i dijabetičara da merimo pritisak u stojećem stavu, od jedan do tri minuta nakon stajanja.
ŠTA podrazumeva pravilno merenje pritiska u ordinaciji?
- U ordinaciji se pritisak meri dva puta u razmaku od tri do pet minuta. Ako je razlika između dva merenja veća od 10 mmHg, radimo treće merenje, nakon čega se srednja vrednost uzima kao vrednost pritiska. Pritisak se meri na obe ruke u ležećem, sedećem i stojećem položaju. Može da postoji razlika između leve i desne ruke, ali ukoliko je veća od 10 milimetara živinog stuba, to je najčešće znak napredovale ateroskleroze kod starijih osoba, ako je veća od 20/10 milimetara živinog stuba znak je koarktacije aorte. Kod trudnica pritisak se meri samo u sedećem položaju.
Tekst: A. Vasić
Izvor: Novosti