Uobičajeno vreme za menopauzu je između 45 i 54 godine, piše Lepa & Srećna.
Ako žena izgubi menstruaciju i uđe u menopauzu pre 45. godine, to se smatra ranom menopauzom dok se menopauza pre 40. godine naziva "prevremenom" menopauzom.
Istraživači smatraju da oko pet odsto žena ulazi u ranu menopauzu a između jedan i dva posto u prevremenu menopauzu.
Šta najviše utiče na ranu menopauzu?
Istraživači kažu da je jedan od najvažnijih uzroka genetski faktor, ali da tome mogu doprineti i životni stil - između ostalog, život u siromaštvu, loša ishrana, stres i pušenje, ali i da neki imunološki poremećaji mogu da izazovu prestanak redovnih menstruacija.
Rana i prevremena menstruacija nose specifične zdravstvene rizike, jer je žena osetljivija na kardiovaskularne bolesti zbog prestanka proizvodnje hormona estrogena.
Kasna menopauza je ona koja nastupi posle 55. godine. Važno je da se to odnosi samo na njen početak, a ne na pitanje koliko menopauza ukupno traje.
Pored genetskih faktora, istraživači još nisu sigurni zašto dolazi do kasne menopauze.
Šta utiče na kasnu menopauzu?
Studije pokazuju da je kasna menopauza češća kod gojaznih žena, pre svega onik kod kojih je indeks telesne mase preko 25 pa čak i 30.
Poremećaji štitne žlezde takođe remete početak menopauze - mogu da je ubrzaju ali i da je odlože.
Takođe, može se desiti da neki simptomi lošeg rada tiroide deluju kao menopauza - to se posebno odnosi na valunge (toplotne talase) i nagle i jake promene raspoloženja.
Kasna menopauza može povećati rizik od karcinoma dojke ili jajnika, pa su neophodni redovni lekarski pregledi.
Svaka žena koja ima menstrualni ciklus u poznim pedesetim ili šezdesetim godinama treba da se javi lekaru.
Međutim, treba znati i da je reproduktivni sistem svake žene drugačiji i da je vreme početka menopauze ipak individualno.
Važno je otkloniti svaki rizik i sumnju na eventualne patološke uzroke rane ili kasne menopauze i pratiti efekte hormonalnih promena na organizam.
Izvor: Lepa & Srećna