Razrokost ili stručno strabizam kod beba treba ozbiljno shvatiti jer šetanje očiju nije samo estetski problem, a posebno nikako nije nebitna stvar, ponekad zna biti i indikator ozbiljnih oboljenja kod dece, upozorava oftalmolog dr Nada Milić sa Klinike za očne bolesti Kliničkog centra Srbije.
Iako je u nas uvreženo da razrokost kod beba gotovo nije ništa i da će to samo od sebe proći u prvih nekoliko meseci života, doktorka Milić naglašava da se izvesna neusklađenost vidnih osovina, odnosno povremeno skretanje oka toleriše samo do kraja trećeg meseca života.
- Nakon ovog uzrasta svaka razrokost treba da bude znak upozorenja za roditelje. Posebno treba napomenuti da stalna razrokost u periodu do trećeg meseca života može da ukaže na određena oboljenja oka kao što su urođena katarakta, Coats-ova bolest, retinoblastom, odnosno tumor oka kod dece u najranijem uzrastu…– ističe dr Milić, koja leči mališane na Klinici za očne bolesti KCS.
Čak i prve manifestacije određenih sistemskih bolesti (Miastenia gravis, CFEOM, Gravesova bolest, što su autoimmune, neurološke i endokrinološke bolesti), dodaje dr Milić, ne tako retko mogu početi sa strabizmom i manifestovati se kod odraslih osoba. Podaci govore da se razrokost javlja kod oko pet odsto dece do pete godine života, a može biti urođena ili stečena. Strabizmi koji su nastali pre prve godine života smatraju se urođenim ili kongenitalnim, kako se stručno zovu.
- Strabizmi narušavaju razvoj takozvanog binokularnog vida, odnosno vida sa oba oka istovremeno. A narušavanjem razvoja binokularnog vida onemogućava se razvoj trodimenzionalnog vida (stereopsije), koji predstavlja najviši stupanj razvoja vida. Za lakše razumevanje - osobe koje nemaj steroskopski vid, svet oko sebe vide ravno - objašnjava dr Milić i dodaje da većina dece mlađeg uzrasta nema simptome, dok starija deca i odrasli koji imaju razrokost primećuju duple slike. Strabizam je, neretko, a posebno ako se ne leči i ako se ne leči na vreme, siguran put do razvoja slabovidosti, stručno zvane ambliopija. A slabovidost, naglašava dr Milić, snižava vidnu oštrinu više od svih ostalih očnih oboljenja i povreda. Što može da znači i sputavanje deteta u životnim opredeljenjima.
- Budući da strabizam može dovesti do slabovidosti, a time i do poremećaja u razvoju binokularnog vida, deca kada odrastu neće imati mogućnost bavljenja određenim profesijama – upozorava dr Milić. Iz navedenog jasno je da dete nikada nije suviše malo za pregled, te da ga je potrebno obaviti što ranije. I to tim pre što se što ranijim ustanovljenjem razrokosti kod deteta, praktično dok je još beba, počinje i ranije suočavanje sa tim problemom i posledicama koje ostavlja, a od kojih se mnoge mogu sprečiti ili ublažiti.
- Lečenje razrokosti zahteva dugogodišnju saradnju strabologa, roditelja i deteta. A može biti konzervativno i hirurško – naglašava dr Milić.
Hirurško lečenje strabizma
Operacije se danas izvode znatno ranije nego što je to nekada bila praksa, te se intervencije na oku/očima ponekad rade i kod beba mlađih i od godinu dana.
- Hirurško lečenje ima za cilj da se oči dovedu u pravilan položaj i što je više moguće sačuva binokularni vid. U slučajevima gde to nije moguće operacija je samo estetska – objašnjava dr Milić.
Doktorka dodaje da svakoj operaciji prethodi konzervativno lečenje koje se najčešče sprovodi optičkom korekcijom naočarima i/ili okluzijom, odnosno pokrivanjem oka flasterima.
-Nekada je potrebno uraditi i više od jedne hirurške intervencije kako bi se postigao željeni rezultat – navodi dr Milić.
Roditelji treba da znaju da, ukoliko se ne vidi da dete ima neki problem s očima, prvi pregled kod oftalmologa svakako treba obaviti između treće i četvrte godine života. A u slučajevima gde postoji pozitivna porodična anamneza, odnosno gde neko s kim je dete u bliskom srodstvu već ima problem s očima, savetuje se pregled kod oftalmologa do kraja prve godine života.
- Rad sa decom je veliki izazov, zato što je svako dete različito. Kao što već svi znamo, deca su najiskreniji pacijenti i isto to očekuju od svog lekara - potpunu predanost i iskrenost – zaključuje doktorka Milić.
Izvor: Lepa & Srećna