U svetu sa limfomom živi oko milion ljudi, a svakog dana oko 400 njih izgubi život. To su upozorenja koja stižu od lekara i udruženja pacijenata povodom „Svetskog dana borbe protiv limfoma“.
Svake godine u Srbiji oko hiljadu osoba dobije limfom, a svaki drugi oboleli nije ništa znao o toj bolesti!
„Velika većina ne zna o kakvoj vrsti oboljenja se radi, misle da je izlečivije. Vrlo se teško identifikuje i vrlo teško saznate da postoji u čoveku“, rekla je Aleksandra Mladenović iz Udruženja „Lipa“.
Limfom je rak limfnih žlezda. Nekad je bio redak, a danas je na petom mestu najčešćih maligniteta.
„Na osnovu svetskih statistika, gde mi u sredini, možemo doći do zaključka da se taj broj povećao u odnosu na devedesete godine za 40 odsto u odnosu na pre deset godina za 15 odsto“, rekao je doktor Vojin Vuković, hematolog u KCS.
Šta ga izaziva?
„Virusi, bakterije, helikobakter-pilori – izazivač upale želuca – u svom procesu hroničnog gastritisa može dovesti do limfoma“, rekao je dr Vuković.
Limfom ne boli, pa se pacijenti kasno obrate lekaru.
Noćno preznojavanje, gubitak u telesnoj masi za deset odsto, a takođe povišena temperatura duže od dve nedelje. Najčešći simptomi: umor, zamaranje, slabost celokupnog organizma.
To su signali za uzbunu. Što se bolest ranije otkrije, prognoza je bolja.
„Kada pacijent dobije limfom, sa njim se može boriti i pobediti. Sa određenim teže, sa određenim se lakše borimo. Različite su opcije, gde se postiže zadovoljavajući nivo, stopa izlečenja“, ističe dr Vojin Vuković.
Pripremila: Ivana Božović
Izvor: RTS