Uvođenjem veće količine određenih namirnica u svakodnevni jelovnik u ovom periodu godine možete uspostaviti psihofizičku ravnotežu koja se poremeti dolaskom hladnijih dana. Ako želite da popravite raspoloženje i smanjite osećaj teskobe, znajte da ishrana ima veoma važnu ulogu u tome budući da stres otpušta hormone koji izazivaju potrebu za šećerom i slatkišima.

Manjak serotonina jedan je od glavnih uzroka sezonske depresije, lošeg sna i pojačane razdražljivosti. Za proizvodnju tog hormona u mozgu potrebno je da u organizam unesete dovoljnu količinu ugljenih hidrata iz testenina, hleba, pirinča i drugih žitarica, ali prvenstveno u toku prepodneva i tokom dana. U večernjim satima, kada je telesna aktivnost smanjena, hemijski proces pretvaranja ugljenih hidrata u serotonin može krenuti u drugom smeru i dovesti do stvaranja prekomernih zaliha masnoća. Za proizvodnju serotonina, osim ugljenih hidrata, korisni su i magnezijum i vitamin B6, pa se zato potrudite da se namirnice poput semenki, zelenog lisnatog povrća i mleka, nađu što češće na vašem stolu. 

Osim serotonina, za dobro raspoloženje potreban vam je i dopamin, do čijeg manjka često dolazi u stresnim periodima, a kao posledica javljaju se tuga, apatija i nezadovoljstvo. Protiv manjka dopamina takođe može pomoći dobar izbor namirnica, a to su u prvom redu meso, sirevi, a posebno riba i jaja, koji sadrže fenilanin i tiroksin - dve važne aminokiseline potrebne organizmu za proizvodnju dopamina.

Zahvaljujući neurobiologu Majklu Geršonu, danas znamo da u stomaku imamo „drugi mozak“ koji se nalazi u crevima i naziva se crevni nervni sistem. Sastavljen je od autonomne mreže nerava, pa iako ima „samo“ 100 miliona neurona (što čini desetinu ukupnog broja neurona u mozgu) oni mogu da proizvedu supstance koje utiču na raspoloženje i deluju kao antidepresivi. 

Rešenje je u spoju prirode, ukusa i nauke. Proces varenja počinje putem čula mirisa i vida. Pre nego što namirnicu stavimo u usta, miris, izgled i boja pokazuju nam da li je taj zalogaj više ili manje ukusan, a taj utisak je toliko jak da podstiče lučenje enzima koji je neophodan za varenje. Namirnice lepih bolja, posebno plodovi crvene, tamnoplave i narandžaste boje, sadrže najviše antioksidanasa. Zato na stolu dajte povrću i voću intenzivnijih boja prednost, osim belom i crnom luku, jer bi njih, bez obzira na njihovu neutralnu boju, trebalo jesti u što većim količinama.

Na sledećoj strani pročitajte šta treba da se nađe na vašoj zimskoj trpezi ukoliko ste odlučni da se izborite za svoje dobro raspoloženje.

PageBreak

Prvo i najvažnije pravilo u borbi protiv stresa, nervoze i lošeg raspoloženja je da u svom svakodnevnom rasporedu isplanirate vreme za redovne obroke. Preskakanje obroka i dugi vremenski periodi bez jela dovode do pada nivoa šećera u krvi, što izaziva ne samo osećaj gladi i umora već i razdražljivost i anksioznost. Zato, umesto tri velika obroka dnevno jedite češće, ali manje obroke. I ni u kojem slučaju ne preskačite doručak - on pomaže telu da se pripremi za dnevne napore i sprečava napade gladi.

Na vašem stolu, zarad dobrog raspoloženja, trebalo bi da se nađe magnezijum, kojeg ima u semenkama bundeve, celim zrnima žitarica, blitvi, zelenoj salati, a zatim i kalcijum koji sadrže mleko i mlečni proizvodi. Ako dobijete neodoljivu želju za slatkišima, čokoladu zamenite bundevom, lešnicima, orasima, ili nekim suvim voćem. Neka se riba nađe bar tri puta nedeljno na vašem jelovniku, jer one vrste koje su bogate omega-3 masnim kiselinama kao što su losos, sardela, skuša ili tunj, obezbeđuju normalno funkcionisanje mozga i učestvuju u proizvodnji serotonina. 

Preobilni obroci sa mnogo masnoća, kakve smo verovatno imali u vreme praznika, opterećuju sistem za varenje i zamaraju celo telo, terajući ga da stvara rezerve. Međutim, nemojte zaboraviti da i veoma oskudni obroci, koje propisuju neke dijete za mršavljenje, takođe zamaraju i iscrpljuju organizam kojem nakon određenog vremena lako ponestane važnih elemenata. Zato je, još jednom naglašavamo, važno uzimati obroke redovno i u približno isto vreme, koliko je to moguće.

Pripremila: Vesna Stanimirović