Zašto su bubrezi važni i šta se dešava kada počnu da obolevaju, objašnjava nefrolog profesor dr Nada Dimković, načelnik Odeljenja za nefrologiju i metaboličke poremećaje sa dijalizom u KBC "Zvezdara".
Izvor: Foto: Shutterstock
Ko je posebno podložan ovim oboljenjima?
- Najpodložniji su dijabetičari, hipertoničari, gojazni, stariji od 65 godina, kao i osobe koje imaju porodičnu pojavu bubrežnih bolesti ili se leče od sistemskih oboljenja. Zbog starenja opšte populacije i porasta broja obolelih od hipertenzije i dijabetesa u našoj sredini, procenjuje se i da će broj bubrežnih bolesnika rasti. Trenutno svaki deseti stanovnik planete ima neku formu hronične bubrežne bolesti, što se smatra apsolutno učestalom pojavom. Nažalost, u Srbiji ne postoji registar obolelih od hroničnih bubrežnih bolesti, a i da postoji ne bi bio do kraja verodostojan, jer su podaci vezani samo za bolesnike koje prijavljuju lekari. Realno stanje izostaje baš zbog toga što većina bubrežnih bolesti protiče bez simptoma. Zato nefrolozi i insistiraju da se detaljnijim pregledima proveravaju ugrožene populacione grupe.
Koji su još faktori rizika za propadanje bubrega?
- Na napredovanje bolesti i propadanje bubrega u velikoj meri utiče način života i ishrane, pušenje, nedovoljno dobro regulisan pritisak i glikemija. Utiče i uzimanje velikih količina lekova iz grupe nesteroidnih reumatika, najčešće protiv glavobolje, reumatizma, išijasa. Značajno mesto zauzima i srčana slabost, kao i anemija. Da se nešto ozbiljno dešava prepoznaje se tek onda kada je bolest u odmakloj fazi. Bolesnici imaju bledilo, osećaju muku i nagon za povraćanjem, malaksalost i svrab. Javljaju se i otoci po telu, zbog kojih se najčešće i javljaju lekaru.
Kako se sprovodi lečenje?
- U početnim fazama mogu da se leče samo pacijenti koji u osnovi imaju bubrežnu bolest koja se dokazuje ispitivanjima i biopsijom bubrega. Međutim, najveći broj bolesnika primarno nema bubrežnu bolest, već bubrezi stradaju "usput", zbog drugih bolesti koje ostavljaju trag na ovim organima.
A kada se bolest razvije do kraja?
- To je peti stadijum, trenutak kada bubrezi otkažu svoju funkciju. Tada se bira metoda zamene funkcije u vidu hemodijalize, peritoneumske dijalize i transplantacije. U našim uslovima najčešće se sprovodi hemodijaliza, dok je peritoneumska dijaliza neopravdano zapostavljena. Peritoneumska dijaliza je približnija funkcionisanju bubrega i predstavlja pogodan kućni vid lečenja, uz koji oboleli može da radi, a mladi mogu da se neometano školuju, jer nisu vezani za bolnicu.
Koliko pacijentima na dijalizi preti opasnost od hepatitisa C i drugih komplikacija?
- Nekada su hepatitisi na dijalizi bili česti zbog česte upotrebe transfuzije. Njihovoj pojavi su kumovali i neuslovni i prepunjeni dijalizni centri, nedovoljan broj medicinskih sestara na dijalizi, zajednički prevoz hepatitis pozitivnih i negativnih bolesnika, zajednički mokri čvorovi i čekaonice... Posle uvođenja testiranja dobrovoljnih davalaca krvi na virusne hepatitise, a pogotovo kada su u terapiju uvedeni lekovi eritropoetini, zbog čega je transfuzija u najvećem broju slučajeva postala nepotrebna, značajno se smanjio i broj obolelih. Trenutno u Srbiji ima oko 250 ovakvih bolesnika. Problem je značajno umanjen i uvođenjem vakcine protiv hepatitisa B. Za hepatitis C ne postoji vakcina, ali su na raspolaganju novi, efikasniji lekovi. Problem je jedino što se ovim lekovima leči nedovoljan broj naših bolesnika.
Ograničeno delovanje dijalize
Nijedan vid dijaliznog lečenja ne popravlja sve funkcije bubrega, zbog čega je neophodno da bolesnici uzimaju i određene lekove. To su najčešće lekovi za pritisak, srce, kosti, krvnu sliku, kao i vitamini. Za ove pacijente je vrlo važno da se pridržavaju režima ishrane, koji podrazumeva umeren unos belančevina, oprezan unos hrane bogate kalijumom, kao i ograničen unos tečnosti ukoliko ne mokre. Stoga je transplantacija u svakom smislu najbolja i najisplativija metoda lečenja, ali, nažalost, u našoj zemlji nije dovoljno razvijena - ističe dr Dimković.
Tekst: Zorica Ostojić-Joksović
Izvor: Novosti