Karcinom štitne žlezde može se manifestovati i bolom u grlu...
Izvor: Foto: Shutterstock
Ova preokupiranost dovodi do različitih disfunkcija u svakodnevnom životu. Kvalitet namirnica koje se jedu osobi postaje važniji od njenih ličnih vrednosti, emotivnih veza i interpersonalnih odnosa. Često poštovanje rituala vezanih za konzumiranje i pripremu hrane vodi socijalnoj izolaciji. Osobe koje pate od ortoreksije izbegavaju različita socijalna druženja i konzumiranje hrane izvan kuće, jer nemaju poverenja u način pripreme namirnica i njihovo poreklo. Iz ovakvog stanja proizilazi emocionalno nezadovoljstvo koje kasnije podržava opsesivnu brigu oko hrane.
Put ka perfekciji
Ortorexia nervosa je relativno nov pojam, za koji još uvek ne postoji opšteprihvaćena definicija niti dijagnostički kriterijumi. Kao poremećaj još uvek se ne nalazi ni u jednoj klasifikaciji mentalnih bolesti, jer za sada ne postoji dovoljan broj studija o ovoj temi, a među stručnjacima postoje različita mišljenja u vezi toga u koje bi se poremećaje ortoreksija mogla svrstati, da li u poremećaje ishrane ili u opsesivno-kompulzivne poremećaje. S jedne strane, ortoreksija se razlikuje od poremećaja ishrane (bulimije i anoreksije) jer ne podrazumeva nisko samopoštovanje.
-Kod ortoreksije cilj nije mršavljenje, već postizanje perfekcije i čistoće, osobe koje pate od ortoreksije nisu opsednute količinama hrane već njenim kvalitetom. S druge strane, određene osobine ličnosti javljaju se i kod poremećaja ishrane i kod ortoreksije. Kako Zamora i saradnici navode, kod osoba sa simptomima ortoreksije javljaju se osobine ličnosti koje se sreću kod anoreksije, poput rigidnosti, perfekcionizma i potrebe za kontrolom. Pored toga, kod ortoreksije se javljaju i opsesivno-kompulzivni mehanizmi, intenzivna anksioznost (povezana sa unošenjem samo kvalitetne hrane i izbegavanjem kontaminirane hrane) poput one kod fobija, kao i neki hipohondrijski mehanizmi - kaže naša sagovornica.
Umerenost je ključ
Za kraj treba naglasiti da je pohvalno ako ste se odlučili da se zdravije hranite i promenite loše navike. Ono što je važno jeste da budete umereni i da uskladite zdravu ishranu sa svojim obavezama i društvenim aktivnostima. Negujte odnose sa drugim ljudima i ispunite život aktivnostima koje vam prijaju. Ukoliko smatrate da vam je potrebna pomoć prilikom promene stila života i usvajanja zdravih navika ne ustručavajte se da se obratite stručnim licima (psihologu ili psihoterapeutu, nutricionisti dijetetičaru i dijetologu).I ne zaboravite, zdravi smo samo onda kada su nam zdravi i duh i telo, pa nemojte da zapostavite ni jedno ni drugo.
Bratmanov test ortoreksije
1. Trošite li više od tri sata na dan razmišljajući o zdravoj hrani?
2. Primećujete li da planirate obroke za nekoliko dana unapred?
3. Da li vam je prehrambena vrednost obroka važnija od uživanja u jelu?
4. Da li vam je kvalitet života lošiji otkad je poboljšan kvalitet vaše ishrane?
5. Jeste li u poslednje vreme postali stroži prema izboru hrane?
6. Poboljšava li vam jedenje zdrave hrane osećaj samopoštovanja?
7. Jeste li se radi konzumacije „prave” hrane odrekli hrane u kojoj ste uživali?
8. Izazivaju li vam navike u ishrani teškoće u konzumaciji hrane izvan kuće, udaljavajući vas od porodice i prijatelja?
9. Osećate li ikad krivicu ukoliko tu i tamo „skrenete” od svojih pravila?
10. Osećate li potpun mir i kontrolu nad samim sobom ako jedete zdravo?
Ako odgovorite potvrdno na više od četiri pitanja, možda imate simptome ortoreksije i vreme je da promenite svoje stavove kada je u pitanju hrana i da joj pristupite na opušteniji način. Ako na sva pitanja odgovorite potvrdno verovtno je da ste opsednuti zdravom ishranom i preporuka je da se posavetujete sa psihologom ili psihoterapeutom.
PROČITAJTE JOŠ: Kako da smanjite rizik pojave kamena u bubregu
Tekst: Žaklina Milenković
Izvor: Lepa&Srećna