Kanabis se hiljadama godina upotrebljava u tradicionalnoj medicini za ublažavanje simptoma niza teških bolesti. Mnogi lekari smatraju da bi on mogao da se legalizuje i u Srbiji, ali samo dozirano i isključivo u medicinske svrhe.

Radi pokretanja inicijative za izmenu zakona o upotrebi kanabisa u medicinske i industrijske svrhe, krajem septembra 2014. godine u sali Mikser Hausa održana je tribina "LEKalizacija 2014". Brojni stručnjaci, lekari, biolozi, političari, advokati, privrednici i pacijenti okupili su se ne bi li u skladu sa savremenim dostignućima nauke i prakse skrenuli pažnju javnosti na ovu temu.

"Za sve što daje rezultate u lečenju, pa i za marihuanu, Ministarstvo zdravlja neće praviti problem da se uvede u medicinu. Imamo razne studije koje su pokazale da kanabis daje dobre rezultate i sigurno nećemo bežati od nečega što ima efekta. Ipak, ne želimo ni da rešavamo nešto preko noći već hoćemo da sve građane upoznamo s tom problematikom", izjavio je ministar zdravlja dr Zlatibor Lončar.

VIŠE: Pomak u lečenju karcinoma dojke: novi lek može produžiti život obolele osobe za dve godine

Marihuana i hašiš se dobijaju iz indijske konoplje (kanabis sativa). Iz semena se dobija psihoaktivna smola, koja sadrži preko 60 sličnih sastojaka, kanabinoida od kojih je THC najodgovorniji za većinu psihoaktivnih efekata. Marihuana predstavlja gornje listove, cvetove i stabljiku, koji se suše i uvijaju u cigarete, a sadrži 4-12 odsto THC-a. Hašiš je osušeni crno-braon smolast eksudat lišća ženske biljke i obično sadrži 40-45 odsto THC-a, a u formi ulja može dostići koncentraciju od čak 90 odsto. Žvaće se ili se korusti pomešan u hrani.

Na sledećoj strani pročitajte glavne argumente "za" i "protiv" upotrebe marihuane u medicinske svrhe u Srbiji...

PageBreak

Za:

  • Smanjenjem simpotoma bolesti poboljšava kvalitet života težih bolesnika
  • Ima manje neželjenih dejstava od drugih legalnih opijata
  • Sprečava se ilegalna i nekontrolisana trgovina
  • Promet marihuane bio bi dodatni izvor za punjenje državnog budžeta
  • Veliki procenat pacijenata već ilegalno koristi marihuanu kao lek

Protiv:

  • Nedovoljno klinički ispitano dejstvo
  • Teži oblici narkomanije i broj narkomana samo bi se povećali
  • Uzimanje droge je moralno pogrešno i duhovno štetno za pojedinca i društvo
  • Kod intenzivnog korišćenja mogu nastati psihički problemi (šizofrenija) i mentalne bolesti
  • To može biti prvi korak ka legalizaciji težih droga

Da bismo razjasnili kako marihuana deluje, šta znači upotreba u medicinske svrhe i da li stvara zavisnost, odgovore smo potražili od doc. dr Janka Samardžića, specijaliste kliničke farmakologije sa Instituta za farmakologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu.

"Marihuana predstavlja osušene delove biljke, čiji je najvažniji farmakološki sastojak  tetrahidrokanabinol (THC). On spada u grupu psihoaktivnih supstanci, kanabinoida. THC je egzogeni (unosi se spolja) kanabinoid, ali ne treba zaboraviti da u našem mozgu postoje i endogeni (unutrašnji) kanabinoidi. Oni deluju preko specifičnih receptora (centralnih i perifernih) i glavni efekti su u nervnom sistemu, poput euforije i opuštanja, dok u većim dozama mogu nastati vizuelne halucinacije, neurotski poremećaju (panika), ali i teška psihoza.

VIŠE: Ruska metoda lečenja: zasadite bolest u saksiju sa cvećem

Dodatni efekti, koji opravdavaju medicinsku primenu THC i njegovih sintetskih zamena su: povećanje apetita, smanjenje mučnine, sniženje očnog pritiska i umanjenje hroničnog bola. Postoji različita regulativa u vezi s kanabisom u razlicitim zemljama, od potpune legalizacije i slobodnog prometa, preko legislacije ili kontrolisanog prometa, do potpune zabrane, tako da nema jedinstvenog stava. Ono što je naučno potvrđeno jeste da kanabis ima opravdanu medicinsku primenu kao antiemetik  (protiv teškog povraćanja) i analgetik (za smanjenje hroničnog bola), ali i da ima blag do umeren potencijal zavisnosti kod hronične primene (, rizik 2 na skali od 1 do 5), zatim psihotropne efekte poput halucinacija, i da predstavlja mogući okidač za psihozu, poput šizofrenije kod mladih. Zbog toga preovladava stav da je neophodan medicinski nadzor prilikom primene, a za eventualnu širu primenu neophodna su opsežna klinička ispitivanja u budućnosti", objasnio nam je dr Samardžić.

O uticaju, načinu korišćenja, zavisnosti i leagalizaciji razgovarali smo s prim. dr Ivicom Mladenovićem, načelnikom Klinike za bolesti zavisnosti Instituta za mentalno zdravlje.

Da li postoji razlika uticaja marihuane u odnosu na način konzumiranja (cigarete, tablete ili ulje)?

"Dejstvo kanabinoida na organizam razlikuje se u zavisnosti od koncentracije THC, što znači da u obliku hašiša (smole) ili ulja deluje jače. Pri pušenju brže se ispoljavaju efekti u odnosu na druge načine unosa u organizam (već posle nekoliko minuta). Shodno načinu uzimanja, razlikuju se i mogući neželjeni efekti, te je kod pušenja mnogo veća verovatnoća za razvoj zapaljenja grla, hroničnog kašlja i problema s plućima (astma, bronhitis), a uopšte je i veći rizik od respiratornih infekcija.

Ulje se uglavnom koristi u medicinske svrhe i relativno je sigurno ako je to pod nadzorom lekara i pri jasnim indikacijama (tamo gde je upotreba dozvoljena). Svako samoinicijativno korišćenje marihuane u bilo kom obliku predstavlja zloupotrebu i postoji veliki rizik kako od razvoja zavisnosti, tako i od čitavog spektra neželjenih dejstava."

Da li je tačno da marihuana stvara samo psihičku ali ne i fizičku zavisnost i kako se ona manifestuje?

"Apstinencijalni sindrom, koji se javlja kod fizičke zavisnosti, nije jasno definisan, te je njegovo postojanje diskutabilno. Javlja se prilikom prestanka uzimanja većih doza kanabisa, a uključuje napetost, razdražljivost, znojenje i bolove u mišićima. To stanje traje od nekoliko sati do nedelju dana. Svaka bolest zavisnosti na neki način je beg od realnosti, te shodno tome i zavisnici od marihuane pokušavaju da smanje stres kome su izloženi i „pobegnu“ od problema. Psihička zavisnost se uglavnom manifestuje u vidu nepotpunog ugođaja i neraspoloženja bez džointa.

Može doći i do neželjenih efekata u vidu: anksioznosti, disforije (blaža forma depresije), otuđenja od sebe i od realnosti, sumnjičavosti, socijalnog povlačenja, a pri dužem korišćenju može da se razvije hroničnu bezvoljnost. U težim slučajevima dolazi do konfuzije, halucinacija i ludilo koje može da traje nedeljama. Ovome su podložnije mladi, uglavnom muškarci."

Kakav je vaš stav o legalizaciji?

"Smatram da u Srbiji postoje apsolutno svi preduslovi za izmenu zakona i legalizaciju marihuane u terapijske svrhe. To  podrazumevalo jasne indikacije za njeno propisivanje, kao i eventualni registar korisnika."

Tekst: Vesna Stanimirović