DA LI JE OPASAN NIZAK KRVNI PRITISAK: Zaboravite kafu, popijte 1 čašu ovog soka dnevno!

Nizak krvni pritisak se definiše kao vrednost krvnog pritiska koja je niža od normalno očekivane za pojedine osobe u zadatim uslovima i relativan je pojam. Smatra se da je krvni pritisak nizak kada su njegove vrednosti ispod 90/60 mmHg merene više puta ambulantno i praćene sledećim simptomima:

Visok krvni pritisak vrši stalni pritisak na zidove krvnih sudova, koji vremenom gube elastičnost i postaju krti, pa lako može doći do njihovog pucanja. Tada je povećan rizik od moždanog udara, oštećenja bubrega, oštećenja vida, ateroskleroze... 

Za razliku od visokog, nizak krvni pritisak nema dovoljnu snagu delovanja na zid krvnih sudova, tako da se organi ne snabdevaju dovoljnom količinom kiseonika i hranljivih materija. Usled toga dolazi do pojave vrtoglavice, glavobolje, pospanosti, srce ubrzano kuca… Ovi simptomi vitalno ne ugrožavanju pacijenta, ali u velikoj meri utiču na kvalitet njegovog života. 

Simptomi kao što su malaksalost, konstantan umor, lupanje srca, vrtoglavica i nesvestica posredno mogu da dovedu do nekog drugog problema koji može ozbiljno da ugrozi zdravlje.

Prvo i osnovno je praćenje vrednosti krvnog pritiska. I osobe sa visokim krvnim pritiskom osećaju malaksalost, mogu da imaju glavobolju, lupanje srca, nedostatak vazduha.

Osobe sa urođeno niskim pritiskom mogu u nekom životnom dobu (na primer, menopauza kod žena) da imaju normalnu vrednost krvnog pritiska - prema zdravstvenim standardima. To je za njihov organizam neuobičajeno stanje, koje može da se manifestuje simptomima sličnim kao kod ljudi s visokim krvnim pritiskom. Stoga je preporuka da se obrate lekaru, koji će proceniti kakva terapija treba da se sprovede.  

Osobama koje oduvek imaju nizak pritisak, obično se savetuje da povećaju unos tečnosti, da iz ležećeg položaja najpre ustaju u sedeći, pa tek onda u stojeći (tako se izbegava nesvestica usled nagle promene položaja), zatim uzimanje više manjih obroka i umerena fizička aktivnost. Nekad je čak potrebno da se poveća unos soli, jer ona vezuje vodu u organizmu i povećava zapreminu cirkulišuće krvi. 

Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, normalna vrednost krvnog pritiska je 120/80 mm živinog stuba za osobe starije od 18 godina. Na njegovu vrednost utiče niz faktora: životno doba, nasledni faktori, hrana, doba dana, fizička aktivnost,  eventualna terapija. Kod osoba starijih od 60 godina normalnom vrednošću smatra se krvni pritisak od 140/80 mmHg, a kod osoba u osmoj deceniji i do 160/80 mmHg.

SAVETI ZA REGULACIJU NISKOG KRVNOG PRITISKA

Povećajte količinu soli u ishrani i pijte više tečnosti.

Nosite kompresivne čarape ili elastične zavoje da biste umanjili sakupljanje krvi u venama nogu.

Ustajte iz kreveta polako i povećajte fizičke aktivnosti.

Ne koristite kofein jer je diuretik (olakšava izbacivanje tečnosti), tako da . posle trenutnog podizanja krvnog pritiska - dugoročno dovodi do njegovog snižavanja.

Čaša svežeg soka od cvekle dnevno za nedelju dana može značajno ublažiti simptome.

Ako vam ništa od navedenog ne povisi krvni pritisak u većoj meri i ne olakša vam simptome, rešenje je aktivno lečenje koje će sprovesti specijalista kardiolog.

Tekst: Dragana Aleksić