- Visoke temperature mogu da pogoršati simptome hroničnih bolesti, povećavajući rizik od ozbiljnih zdravstvenih komplikacija.
- Najveći rizici tokom vrućina su dehidracija, pad ili nagle promene krvnog pritiska, poremećaji nivoa šećera u krvi i otežano disanje.
- Redovna hidratacija, izbegavanje boravka napolju tokom najtoplijeg dela dana i pridržavanje terapije ključni su za zaštitu zdravlja tokom toplotnih talasa.
Za neke ljude leto i visoke temperature predstavljaju samo neprijatnost, dok za druge mogu da predstavljaju ozbiljan zdravstveni rizik. Vrućina direktno utiče na rad srca, funkcionisanje respiratornog sistema, kao i na oscilacije krvnog pritiska i nivoa šećera u krvi. Osobe sa hroničnim bolestima treba posebno pažljivo da prate reakcije organizma na visoke temperature i po potrebi potraže savet lekara.
Visoke temperature ne utiču samo na telo već i na psihičko stanje i opšte raspoloženje. Tokom vrelih dana mnogi ljudi osećaju umor, razdražljivost, poteškoće sa koncentracijom i manjak energije. To je posledica dodatnog napora koji organizam ulaže kako bi održao normalnu telesnu temperaturu.
Bez obzira na uzrast i zdravstveno stanje, česti simptomi tokom vrućina mogu biti:
- izražen umor,
- problemi sa koncentracijom,
- slabija tolerancija fizičkog napora,
- glavobolja,
- poremećaji sna.
Kod osoba sa hroničnim bolestima tegobe mogu biti mnogo ozbiljnije. Suv vazduh i visoke temperature mogu pojačati simptome određenih oboljenja i značajno pogoršati opšte stanje pacijenata.
Osobe sa hipertenzijom i koronarnom bolešću srca
Tokom leta krvni sudovi se šire, što može dovesti do pada krvnog pritiska. Kod osoba koje uzimaju lekove za snižavanje pritiska taj pad može biti još izraženiji. Prema rečima interniste dr Katarine Bukol-Kravčik, tada se mogu javiti vrtoglavica, slabost, zamračenje pred očima, pa čak i nesvestica.
U takvim situacijama preporučuje se merenje krvnog pritiska, odlazak u rashlađen prostor, odmor u sedećem ili ležećem položaju sa blago podignutim nogama i postepeno unošenje tečnosti. Pacijenti koji koriste diuretike imaju dodatni rizik od dehidracije. Gubitak vode i elektrolita može dovesti ne samo do slabosti i pada pritiska, već i do poremećaja srčanog ritma ili pogoršanja funkcije bubrega.
Osobe sa koronarnom bolešću srca takođe su posebno ugrožene. Kada organizam pokušava da se rashladi, srce radi intenzivnije, što može izazvati bol u grudima, otežano disanje, slabost, smanjenu toleranciju napora i povećan rizik od ozbiljnih kardiovaskularnih događaja.
Ako ste srčani bolesnik, najbolja zaštita za vas jeste da izbegavate izlazak napolje tokom najtoplijeg dela dana, ograničite intenzivne fizičke aktivnosti, redovno unosite tečnost prema preporuci lekara, nosite laganu odeću i redovno uzimate propisanu terapiju. Hitnu medicinsku pomoć treba potražiti u slučaju bola u grudima, otežanog disanja, nesvestice, lupanja srca, zbunjenosti ili neuroloških simptoma.
Dijabetes i oscilacije šećera u krvi
Toplotni talasi mogu poremetiti regulaciju šećera čak i kod osoba koje inače imaju dobro kontrolisan dijabetes.
Pojačano znojenje dovodi do gubitka tečnosti i dehidracije, a promene u dnevnoj rutini, putovanja i drugačija ishrana dodatno utiču na nivo glukoze u krvi.
Vrućina može da poveća rizik od hipoglikemije kod osoba koje koriste insulin ili određene lekove za dijabetes, izazove porast šećera u krvi usled dehidracije i oteža kontrolu bolesti. Posebno je važno znati da simptomi pregrevanja organizma mogu da liče na hipoglikemiju: javljaju se slabost, znojenje, vrtoglavica i drhtavica. Zato se preporučuje merenje nivoa šećera umesto oslanjanja samo na subjektivni osećaj.
Osobe sa dijabetičkom neuropatijom moraju dodatno da paze na stopala, jer smanjena osetljivost može dovesti do neprimećenih opekotina ili povreda.
Kako da se zaštite dijabetičari?
Redovno unosite tečnost, češće kontrolišite nivo glukoze, uvek imajte pri ruci glukozu ili zaslađeni napitak, ne preskačite terapiju, zaštitite stopala od vrelih površina, pravilno čuvajte insulin i opremu za merenje šećera.
Astma i problemi sa disanjem
Visoke temperature mogu predstavljati ozbiljan problem za osobe sa astmom. Vreo vazduh isušuje sluzokožu disajnih puteva i može izazvati grčenje bronhija. Tokom dugotrajnih vrućina često dolazi i do pogoršanja kvaliteta vazduha, povećanja koncentracije prašine, ozona, polena i drugih alergena, što dodatno opterećuje respiratorni sistem.
Kod astmatičara se mogu javiti otežano disanje, kašalj, zviždanje u grudima, osećaj stezanja u grudima i brži zamor.
Da biste zaštitili svoje zdravlje, ograničite boravak napolju tokom najtoplijih sati, izbegavajte intenzivnu fizičku aktivnost, uvek nosite propisanu terapiju sa sobom, održavajte odgovarajuću vlažnost vazduha u prostorijama i koristite inhalacije fiziološkim rastvorom po potrebi.
Lekaru se treba javiti ako se javljaju sve češći napadi gušenja, pojačano zviždanje u grudima, otežan govor zbog nedostatka vazduha ili ako hitna terapija ne donosi očekivano olakšanje.
BONUS VIDEO