Što se ranije otkrije trovanje pečurkama, to su bolji izgledi da će ugrožena osoba moći da preživi i ozdravi. Početni simptomi liče na druge slučajeve trovanja hranom. To su: mučnina, bolovi u stomaku, proliv ali i vrtoglavica. Oni se najčešće jave u prva dva sata nakon jela, dok se kasnije pridružuju i druge tegobe.
Karakteristični su stomačni grčevi, kao i vodenaste stolice, ali i one praćene krvlju. U zavisnosti od vrste pečuraka koje je ugroženi jeo, moguće je da čitavo telo zahvate grčevi, jave se halucinacije, kao i problemi sa disanjem. Dolazi i do ubrzanog rada srca, javlja se jako crvenilo u licu.
Skupovi simptoma, tojest, sindromi dobili su imena po vrsti otrova, pa je tako saopšteno da su nedavno otrovani u Šapcu primljeni na VMA sa simptomima amanitinskog (faloidinskog) sindroma. Oni su imali izražene gastrointestinalne tegobe i porast enzima jetre od 100 posto.
Amanitinski sindrom se često javlja kad dođe do trovanja zelenom pupavkom (Amanita phalloides), veoma opasnom gljivom, koju ljudi mogu da pomešaju sa drugim, jestivim pečurkama.
Njena boja varira - može biti zelena, žućkasta pa i smeđa, ali uvek se nazire zelenkasti ton - otuda i ime. Dešava se da je pomešaju sa blagvom (Amanita caesarea), jer je beru u ranoj fazi kad je razlika manje uočljiva, uz opravdanje kako je tada ta pečurka najukusnija.
Ima slučajeva i zamene sa golubačom (Russula virescens), izuzetno ukusnom gljivom koja je u Srbiji zaštićena vrsta.
Lekari upozoravaju da je trovanje pečurkama moguće i kad su one jestive, u slučaju da su prethodno bile pokvarene ili da nisu spremljene na odgovarajući način. Moguće je da dođe i do otkazivanja rada bubrega i jetre, pa i kome.
Najvažnije je što pre doći do lekara, koji će preduzeti hitne mere. Ako je to trenutno nemoguće, treba brzo izazvati povraćanje, pomoću prstiju u ustima ili pijenjem mlakog ratvora soli (jedna kašičica na čapu vode).
Izvor: Lepa&Srećna