Najčešće oboljenje štitaste žlezde je autoimuni tiroiditis. Češći je kod žena. Osim genetske predispozicije, brojni faktori sredine mogu biti od uticaja, uključujući mikroelemente kao što su jod i selen, ali i makroelemente tj. minerale kao što je magnezijum.
Doc dr Dragana Miljić sa Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizama KCS Beograd kaže da „kombinovana primena magnezijuma, selena i cinka deluje povoljno na sintezu i metabolizam tiroidnih hormona“. Prema njenim rečima, ova kombinacija elemenata može da deluje i: „protivupalno u stanjima hronične autoimune upale štitnjače, antioksidativno i protektivno u smislu prevencije tiroidne disfunkcije“.
„Magnezijum je važan za oksidativnu fosforilaciju i produkciju energije tj. energetske monete ATPa (adenozin-tri-fosfata) u mitohondrijama, čime se obezbeđuje dovoljno energije za preuzimanje i organifikaciju joda, koji se ugrađuje u hormone štitaste žlezde, normalnu mišićnu aktivnost i funkciju endotela tj. normalnu prokrvljenost tkiva i organa. Magnezijum ima povoljno dejstvo i na selenoproteine i aktivnost telomeraza koje štite naše hromozome i genetski materijal od skraćenja, oštećenja i starenja.
Pored toga magnezijum ima ulogu sekundarnog glasnika u aktivaciji T i B limfocita i odbrani od oksidativnog stresa i inflamacije. Pokazano je da su kod pacijenata sa autoimunom hipo i hipertireozom nivoi magnezijuma niži nego kod zdravih osoba i da njegova nadoknada ima povoljno dejstvo na brojne simptome i znake oboljenja štitaste žlezde.
Preporučene dnevne doze kreću se između 200 i 400 mg“, pojašnjava dr Miljić.
Kada je reč o selenu, dr Miljić ističe i njegov značaj za rad štitaste žlezde... „Tkivo štitaste žlezde sadrži dosta selena u obliku seleno-proteina koji učestvuju u odbrani od oksidativnog stresa i u metabolizmu tiroidnih hormona.
ThyroSel je dijetetski dodatak – hrana za posebne medicinske namene u obliku kapsula, i sadrži selen, cink i magnezijum. Namenjen je da doprinosi optimalnoj tiroidnoj funckiji, a posebo se preporučuje za očuvanje tiroidne funkcije obolelih od Hašimoto tiroiditisa, kao i za poboljšanje očnih znakova i poboljšanje kvaliteta života obolelih od Grejvsove bolesti.
Štitasta žlezda poseduje mehanizme za dobro zadržavanje i iskorištavanje selena i u stanjima oskudice ovog mikroelementa.
Veći unos selena ima protektivnu ulogu u smislu prevencije subkliničke hipotireoze, a nivoi su niži kod osoba sa autoimunom hipotireozom.
Primena selena kod osoba sa subkliničkom hipotireozom autoimune prirode imala je pozitivno dejstvo na normalizaciju nivoa TSH kod trećine ispitanika tokom 4 meseca primene. Preporučene dnevne doze kreću se uglavnom od 100-200 mcg“.
Posebno mesto u suplementaciji zauzima cink. „Cink je posle gvožđa najzastupljeniji mikroelement važan za funkciju imunog sistema, a njegov nedostatak se dovodi u vezu sa dijabetesom, nekim malignitetima, neurodegenerativnim oboljenjima i sklonošću ka infekcijama (malarija, HIV, morbili, TBC, pneumonija).
Za razliku od gvožđa, u organizmu ne postoje zalihe cinka a raspoloživost iz hrane zavisi od njenog sastava jer neke namirnice ometaju preuzimanje zinka. Najbolji izvori zinka su meso, školjke, povrće i žitarice sa celim zrnom. Dnevne preporuke za unos su oko 10 mg“, završava dr Miljić.
Tekst: PROMO