Od pojave korona virusa, svaki dodir lica može biti opasan, piše Lepa & Srećna.
Lekari upozoravaju na ogroman zdravstveni rizik kojem se izlažemo zbog neopreznog ponašanja jer je virus COVID-19 izuzetno virulentan i izuzetno zarazan.
To znači da je mala količina virusa dovoljna da u telu izazove infekciju, jer se on brzo razmnožava u ljudskom organizmu i nanosi veliku štetu plućima i drugim organima.
To, takođe, znači da virus ostaje aktivan na mnogim površinama koje zaraženi ljudi kontaminiraju. Oko ovog pitanja ima dosta zabune u javnosti koja ne razume uvek stručne medicinske ili epidemiološke termine.
Svaki lekar će vam reći - virus ne može da se razmnožava na metalu, plastici, staklu ili - kako je u prvim danima martovskog snega neko rekao - na snegu.
Međutim, to što virus ne može da se razmnožava van život organizma ne znači da nije aktivan na tim površinama.
Ako se sneg, na primer, kontaminira tako što zaražena osoba pljune u njega, jasno je da i taj sneg može da prenese virus do narednog čoveka.
O tome koliko virus opstaje (premda se ne razmnožava!) na različitim površinama, pročitajte OVDE.
Takođe, virus neće sam od sebe "poleteti", kako je nedavno na jednoj konferenciji za štampu rekla dr Ivana Milošević, zamenica direktora Infektivne klinike u Beogradu.
Ali, ako zaražena osoba kine, onda će virus leteti baš kao "uragan" prema vama, kako je objasnio dr Goran Belojević, šef Katedre za higijenu na Medicinskom fakultetu gostujući na RTS.
Vaša jakna može da nosi virus neko vreme ako kijete ili kašljete u rukav. Mobilni telefon, ključevi, privesci... svi oni mogu da nose virus neko vreme.
Ljudska koža, pre svega ona zdrava i nepovređena, štiti nas u velikoj meri od mnogih virusa i drugih patogenih organizama. Dodir korona virusa najopasniji je u onom trenutku kad se on približi našoj sluzokoži - pre svega usta i nosa, a - kako je nedavno ukazano - i vežnjače.
Zato su svi pokreti ruku ka licu - zaraženih ruku, onih kojim smo dotakli površine koje nisu dezinfikovane - riskantni.
A najrizičnije navike su grickanje noktiju, čačkanje nosa i trljanje očiju!
Prve dve se već i bontonom smatraju zabranjene ali im, nažalost, mnoge osobe ne mogu odoleti.
Ako zbog njih mučite muku sa svojim ukućanima a naročito decom, morate hitno preduzeti sve kako bi se ove navike što pre rešili.
Za početak, redovna higijena ruku u mnogome može da smanji rizik. Dame treba da što pre skrate nokte i da ih oblikuju tako da mogu pojačano da čiste površine ispod nokta - četkicom, sapunom i toplom vodom.
Nošenje maski čak i onda kad nismo izloženi drugim rizicima zaraze može da pomogne da što pre izgubimo lošu naviku guranja prstiju u usta ili u nos.
Nošenje naočara - čak i najobičnijih - bez dioptrije, može da pomogne da nas "opomenu" da ne trljamo oči prstima.
Čak i nošenje rukavica - bilo kakvih - u slučajevima u kojima nema nikakve opravdane potrebe, može da pomogne.
Sve ovo ne znači da treba da trpimo svrab i neprijatnost na licu i da ništa ne možemo da preduzmemo ako imamo neku neprijatnu senzaciju na očima.
Ono što je uvek najbolje uraditi jeste da dobro operete ruke toplom vodom i sapunom, umijete se, obrišete čistim peškirom, "izduvate" nos (naročito pomozite deci), očistite nozdrve čistom papirnom maramicom i lako ih osušite nežno izdišući vazduh kroz nos nekoliko puta.
Treba da se što pre naviknemo da uvek u blizini imamo čistu papirnu maramicu kojom ćemo potpuno obložiti prste i tako zaštićeni otkloniti neprijatnost. Takvu maramicu treba odmah zatim baciti.
Izvor: Lepa & Srećna