Globalne statistike pokazuju da će se u razvijenom svetu rak dojke razviti kod jedne od osam žena, a prema poslednjim podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, u Srbiji se godišnje rak dojke otkrije kod 4.300 žena, a preko 1.600 žena umre od raka dojke.
Iako je po stopi obolevanja Srbija u srednjem riziku na 20. mestu od 40 zemalja, istovremeno, po stopi umiranja od raka dojke naša zemlja je na drugom mestu u Evropi. Glavni krivac za ovako visoku stopu smrtnosti lekari tvrde da je zakasnela dijagnostika, odnosno metastaze, koje će se razviti kod čak 1 do 3 žene sa ranim karcinomom dojke. Zbog toga, lekari, pacijenti i sva udruženja saglasna su da prvenstveno sve žene u Srbiji zaslužuju jednake šanse za uspešnu borbu sa ovom bolešću - baš kao što je imaju pacijentkinje u skoro svim zemljama u regionu (u Albaniji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Bugarskoj, Severnoj Makedoniji).
Uprkos naporima nadležnih institucija da obezbede terapije za sve kategorije pacijenata, nažalost, 2/3 žena u Srbiji koje žive sa metastatskom karcinomom dojke i dalje čeka inovativnu terapiju. Ova terapija ne samo da bi produžila, već bi unapredila kvalitet života, što je od posebnog značaja ukoliko se u obzir uzme i činjenica da rak najčešće pogađa žene u onom dobu kada imaju velike odgovornosti - u porodičnom, društvenom, ekonomskom i karijernom smislu.
Prema istraživanju The Invisible Woman (2019), pacijentkinje, opterećene svojom dijagnozom, ali svakodnevnim obavezama nakon dijagnostikovanja bolesti, kako u Evropi tako i kod nas, o bolesti ne govore mnogo izvan svog bliskog kruga. Međutim, činjenica koja se često zaboravlja jeste da rak dojke nije samo bolest žene, već i upravo tog bliskog kruga, odnosno - čitave njene porodice. Supružnik, deca i njihovi roditelji takođe prolaze kroz specifičan psihološki put pokušavajući da pruže podršku, jer su tada žene uglavnom u velikom strahu od života, iscrpljene su stalnim razmišljanjima o budućnosti, ali uprkos tome, gotovo uvek izbegavaju razgovor o bolesti, jer tvrde da niko ne može da razume kroz šta prolaze.
Zbog toga je veoma važno da sve pacijentkinje, zajedno sa svojim porodicama, ali i lekarima, farmaceutskim kompanijama, udruženjima, o ovoj bolesti i svim njenim posledicama govore stalno, ne samo za vreme Međunarodnog meseca borbe protiv raka dojke i od nadležnih institucija zahtevaju da im obezbede pravo na adekvatno lečenje, a time i pravo na svoje vreme sa porodicom, prijateljima i pravo na kvalitetan život uopšte.
Izvor: Lepa&Srećna