- Norveški trik za sušenje veša zimi nije u uređajima, već u kratkom i intenzivnom provetravanju prostorije 5 do 10 minuta.
- Prozor ne treba držati satima otvoren na kip, jer se zidovi i površine hlade pa lakše nastaje kondenzacija i buđ.
- Veš treba rasporediti bez gužve, dalje od hladnih zidova i radijatora.
Čim stignu hladni dani, sušenje veša postaje jedan od najvećih kućnih izazova. Terase više nisu praktične, kiša i magla otežavaju sušenje na otvorenom, pa se stalci za veš sve češće sele u dnevne sobe, hodnike i spavaće sobe. Međutim, uz mokru odeću u stan ulazi i dodatna vlaga, koja može da dovede do kondenzacije na prozorima, neprijatnih mirisa, pa čak i pojave buđi.
Upravo zato pažnju privlači način na koji se ovom problemu pristupa u skandinavskim zemljama, posebno u Norveškoj, gde su hladne zime deo svakodnevice. Tajna nije u skupim uređajima niti posebnim sredstvima za pranje, već u jednoj jednostavnoj navici - kratkom i intenzivnom provetravanju prostorije.
Trik je u kratkom, ali intenzivnom provetravanju
Mnogi tokom zime izbegavaju otvaranje prozora, plašeći se da će tako rashladiti stan i povećati troškove grejanja. Drugi, pak, ostavljaju prozor satima na kip, verujući da je to najbolji način da vazduh stalno cirkuliše.
Međutim, postoji efikasniji način. Umesto da prozor bude stalno odškrinut, preporučuje se da ga širom otvorite na pet do deset minuta i omogućite brzu razmenu vazduha. Ako je moguće, napravite kratku promaju kako bi vlažan vazduh što pre izašao iz prostorije.
Ovaj postupak posebno je koristan tokom hladnih dana, jer spoljašnji vazduh često sadrži manje vodene pare. Kada uđe u zagrejanu prostoriju, može da preuzme deo vlage koja se oslobađa iz mokre odeće.
Nakon provetravanja zatvorite prozor i pustite da se prostorija ponovo zagreje. Postupak možete ponoviti nekoliko puta tokom dana, naročito ako primetite kondenzaciju na staklima.
Zašto prozor ne treba satima da bude otvoren na kip?
Iako deluje kao dobro rešenje, dugotrajno držanje prozora na kip tokom zime može da napravi više problema nego koristi. Naime, hladan vazduh postepeno rashlađuje zidove i površine oko prozora. Kada topao i vlažan vazduh iz prostorije dođe u kontakt sa tako ohlađenim površinama, lakše dolazi do kondenzacije.
Zato je bolje kratko i intenzivno provetravanje, kojim se vazduh brzo menja, a zidovi i nameštaj ne stižu značajno da se ohlade.
Nemojte pretrpavati stalak za sušenje
Još jedna česta greška jeste stavljanje previše odeće na jedan stalak. Kada su majice, peškiri i pantalone zbijeni jedni uz druge, vazduh ne može slobodno da prolazi između njih, pa se veš mnogo sporije suši.
Da biste ubrzali sušenje:
- Ostavite dovoljno prostora između komada odeće.
- Deblje peškire i dukserice rasporedite tako da vazduh može da dopre do svih delova.
- Majice i košulje okačite na ofingere kada god je to moguće.
- Nemojte stavljati stalak neposredno uz hladan spoljašnji zid.
- Ne prekrivajte radijatore mokrom odećom.
Važno je i da veš pre sušenja bude dobro centrifugiran. Ako materijal i oznake na etiketi to dozvoljavaju, dodatna centrifuga može da ukloni deo preostale vode i skrati vreme sušenja.
Gde je najbolje sušiti veš tokom zime?
Izbor prostorije takođe igra važnu ulogu. Najbolje je da stalak postavite u prostoriju koja ima dobru ventilaciju i koju možete redovno da provetravate.
Ako imate kupatilo sa kvalitetnim ventilacionim sistemom ili posebnu prostoriju za pranje i sušenje veša, to može biti dobro rešenje.
S druge strane, spavaća soba nije najbolji izbor, posebno ako je mala i slabo se provetrava. Izbegavajte i uglove prostorija, mesta iza velikih ormara i hladne zidove, jer se u njima vlaga može duže zadržavati.
Kako da znate da li je vazduh u stanu previše vlažan?
Ako često sušite veš u zatvorenom prostoru, korisno je da nabavite mali higrometar. Ovaj uređaj meri relativnu vlažnost vazduha i može da vam pokaže da li je potrebno češće provetravanje. Tokom grejne sezone uglavnom se preporučuje relativna vlažnost od oko 30 do 50 odsto, dok vrednosti koje se duže zadržavaju iznad 60 odsto mogu povećati rizik od kondenzacije i razvoja buđi, naročito u hladnijim delovima stana.
Ukoliko redovno provetravanje nije dovoljno, možete razmotriti i odvlaživač vazduha. On uklanja višak vodene pare iz prostorije, dok ventilator samo pokreće vazduh i ubrzava isparavanje sa odeće, ali ne uklanja vlagu iz stana.
Najvažnije je da tokom zime ne zatvarate stan potpuno. Vlaga se ne stvara samo zbog sušenja veša, već i tokom kuvanja, tuširanja, pa čak i disanja. Zato je redovna razmena vazduha jedna od najvažnijih navika za zdraviji i prijatniji dom.
BONUS VIDEO