- Za kuću od oko 100 kvadrata početna ulaganja najniža su za električni kotao.
- Po sezonskim troškovima AERS navodi grejanje na struju kao najskuplje, dok je pelet poskupeo za 50 odsto.
- Na konačnu računicu najviše utiču izolacija, stolarija, priključak, održavanje i način korišćenja sistema tokom zime.
Kada se bira način grejanja kuće, cena kotla ili peći često je prvo što pogledamo. Međutim, prava računica počinje tek kada se saberu početna investicija, cena energenta, potrošnja i održavanje tokom čitave grejne sezone.
Za kuću od oko 100 kvadrata razlike mogu biti veoma velike. Neki sistemi traže nekoliko hiljada evra ulaganja pre nego što uopšte počnu da rade, dok drugi imaju znatno niže početne troškove, ali kasnije donose veće mesečne račune.
Posebno je zanimljivo poređenje peleta, prirodnog gasa, električnog kotla i toplotne pumpe, jer se kod svakog od ovih sistema odnos početne investicije i kasnijih troškova značajno razlikuje.
Koliko košta koji sistem?
Napomena: Sezonski iznosi nisu direktno uporedivi kao precizna cena za svaku kuću od 100 m². AERS-ova računica odnosi se na prosečno izolovan prostor od 60 m², dok procene početne investicije zavise od konkretnog objekta, opreme i instalacija.
Pelet: početno ulaganje nije malo, a svake zime plaća se ogrev
Kod sistema na pelet, za kuću od oko 100 kvadrata treba računati na kotao odgovarajuće snage, radijatore, cevi, ventile i ugradnju. Kompletna početna investicija može da bude oko 4.300 do 5.400 evra, u zavisnosti od opreme i obima radova.
Posle toga dolazi trošak samog peleta. Prema najnovijoj računici Agencije za energetiku Srbije za grejnu sezonu 2026/2027, domaćinstvo koje greje prosečno izolovan prostor od 60 kvadrata na 20 stepeni, uz 16 sati grejanja dnevno tokom 180 dana, za pelet bi trebalo da izdvoji oko 114.000 dinara. To je čak 50 odsto više nego prethodne grejne sezone.
Kod kuće od 100 kvadrata stvarna potrošnja može biti drugačija, jer mnogo zavisi od izolacije, stolarije, temperature koju održavate i efikasnosti kotla.
Pelet ima i dodatne obaveze: potrebno je obezbediti prostor za skladištenje, redovno dopunjavati sistem i čistiti pepeo.
Gas: nema skladištenja ogreva, a sezonski trošak je relativno nizak
Prirodni gas je zanimljiva opcija za domaćinstva koja imaju mogućnost priključenja na gasnu mrežu. Početna cena zavisi od toga da li kuća već ima instalacije, koliko košta priključak i koji se gasni kotao ugrađuje, pa je teško dati jednu cenu koja bi važila za svaki objekat.
Kada je reč o samom energentu, aktuelna računica AERS-a kaže - za prosečno izolovan prostor od 60 kvadrata procenjeni trošak grejanja na prirodni gas u sezoni 2026/2027. iznosi 59.500 dinara, što je ostalo na istom nivou kao prethodne sezone.
Ako se taj iznos proporcionalno preračuna na 100 kvadrata, dobija se oko 99.000 dinara, ali to nije precizan račun za konkretnu kuću. Potrošnja zavisi od brojnih faktora, pa ovu cifru treba posmatrati samo kao grubu ilustraciju. Velika prednost gasa je što nema kupovine i skladištenja čvrstog goriva, dok savremeniji gasni kotlovi mogu biti veoma jednostavni za svakodnevno korišćenje.
Toplotna pumpa: najveće ulaganje na početku
Toplotna pumpa je među sistemima koji zahtevaju najveću početnu investiciju. Za kuću od 100 kvadrata, pumpa vazduh-voda odgovarajuće snage, zajedno sa hidrauličkom opremom, instalacijama i radovima, prema korišćenoj računici može da dovede početno ulaganje na oko 7.800 do 10.700 evra. To je znatno više od početne investicije za električni kotao, a često i više od sistema na pelet ili gas.
Međutim, računica se menja kada počne grejna sezona. Za ovakav sistem procenjeno je da bi potrošnja električne energije mogla da bude oko 3.500 do 4.500 kWh godišnje, odnosno približno 500 do 750 evra, u zavisnosti od uslova i načina korišćenja.
Kod toplotne pumpe posebno je važna izolacija objekta, ali i sam sistem grejanja. Njena efikasnost može biti najbolja kada radi sa nižim temperaturama vode, zbog čega se često dobro kombinuje sa podnim grejanjem ili pravilno dimenzionisanim radijatorima. Još jedna prednost je što određeni sistemi mogu da se koriste i za hlađenje tokom leta.
Električni kotao: najjednostavniji, ali skup sistem
Električni kotao na prvi pogled deluje kao jednostavno rešenje. Nema skladištenja goriva, nema dimnjaka za sagorevanje i sistem se relativno jednostavno automatizuje. Za kuću od 100 kvadrata, početna investicija sa radijatorima, cevima i radovima može biti oko 3.100 do 3.900 evra, prema korišćenoj računici. Ali, problem nastaje tokom zime.
AERS za sezonu 2026/2027. navodi da domaćinstva koja koriste električnu energiju direktno u grejnim telima i kotlovima za etažno grejanje za prosečno izolovanih 60 kvadrata treba da izdvoje više od 250.000 dinara za električnu energiju. Agencija upravo ovaj način grejanja navodi kao najskuplji među analiziranim opcijama za navedene uslove. To pokazuje zašto niska početna cena sistema ne znači automatski i nizak ukupni trošak.
Nije isto grejati kuću od 100 kvadrata i stan od 60
Važno je naglasiti da se troškovi koje objavljuje AERS ne mogu koristiti kao sigurna računica za svaku kuću. Agencija računa model prosečno izolovanog prostora od 60 kvadrata, zagrejanog na 20 stepeni, tokom 16 sati dnevno i 180 dana grejne sezone. Za takav prostor procenjena potrebna energija iznosi oko 9.000 kWh.
Kuća od 100 kvadrata može imati potpuno drugačiju potrošnju ako ima dobru fasadnu izolaciju, kvalitetne prozore i dobro podešen sistem grejanja. Sa druge strane, objekat sa lošom izolacijom može da troši znatno više. Zato se konačna računica ne pravi samo prema kvadraturi.
Šta sve treba uračunati pre odluke?
Pored same cene energenta, treba uračunati i:
- cenu kotla, pumpe ili drugog uređaja
- radijatore, cevi i ostalu instalaciju
- cenu priključka, ako je potreban
- montažu i puštanje sistema u rad
- redovno održavanje i servis
- prostor potreban za skladištenje energenta
- stanje izolacije i stolarije
- način na koji se kuća koristi tokom zime
Dobra izolacija može da promeni celu računicu u korist potrošača, a AERS i sam savetuje građanima da, kada su u mogućnosti, izoluju stambeni prostor, zamene prozore i biraju energetski efikasnije peći i kotlove.
BONUS VIDEO