- Problem je vlaga, ne temperatura: Kada je vlažnost vazduha visoka, telo ne može prirodno da se hladi, zbog čega prostorija deluje zagušljivo čak i na 20°C.
- „Dry” režim štedi novac: Aktiviranjem opcije sa kapljicom vode, kompresor klime radi pod manjim opterećenjem i pravi pauze, što direktno smanjuje potrošnju električne energije.
- Savršen izbor za spavanje: Ovaj režim ne hladi prostoriju agresivno, pa održava idealan nivo svežine bez rizika da se probudite smrznuti usred noći.
Kada letnje temperature pređu 35 stepeni u hladu, daljinski upravljač za klima-uređaj postaje najvažnija stvar u kući. Međutim, većina nas automatski pravi istu grešku – spuštamo temperaturu na 18 ili 20 stepeni, očekujući magično i brzo olakšanje, dok kompresor klime radi „u crvenom”, a račun za struju vrtoglavo raste.
Stručnjaci upozoravaju da tajna prijatnog doma i pametne uštede uopšte nije u agresivnom hlađenju. Rešenje se krije u jednoj potcenjenoj funkciji koju verovatno nikada niste pritisnuli, iako je imate na svom daljinskom upravljaču. Reč je o režimu koji ne menja temperaturu, ali drastično menja subjektivni osećaj svežine u prostoriji – i to za znatno manje novca.
Na većini uređaja nalazi se opcija označena natpisom "Dry" ili simbolom kapljice vode.
Za razliku od klasičnog režima hlađenja, ova funkcija nije namenjena prvenstveno snižavanju temperature, već uklanjanju viška vlage iz vazduha. Upravo zbog toga prostor može da deluje prijatnije čak i kada termometar pokazuje nešto višu temperaturu nego što biste očekivali.
U galeriji pogledajte jedan predivan stan u Finskoj.
Kada je vazduh manje vlažan, organizam lakše reguliše telesnu temperaturu, pa nestaje osećaj sparine koji mnogi opisuju kao "težak vazduh".
Zašto se na 25 stepeni nekada osećamo prijatnije nego na 20?
Osećaj toplote ne zavisi samo od temperature. Veliki uticaj ima i vlažnost vazduha.
Kada je ona visoka, znoj sa kože sporije isparava, zbog čega telo teže oslobađa višak toplote. Zbog toga prostorija može delovati zagušljivo čak i ako klima radi satima, piše Nova.
S druge strane, kada se višak vlage ukloni, vazduh postaje prijatniji, a ista temperatura deluje znatno svežije.
Može li ova opcija da smanji račun za struju?
Kod standardnog režima hlađenja, kompresor klima-uređaja radi gotovo neprekidno kako bi održao zadatu temperaturu.
To je ujedno i deo uređaja koji troši najviše električne energije. Režim "Dry" funkcioniše drugačije.
Pošto je njegov glavni zadatak odvlaživanje vazduha, kompresor radi pod manjim opterećenjem i češće pravi pauze, pa je i potrošnja električne energije u mnogim slučajevima niža nego kada je uključena opcija "Cool".
Kolika će ušteda biti zavisi od modela klima-uređaja, spoljne temperature i nivoa vlage u prostoru.
Kada je najbolje koristiti funkciju "Dry"?
Ovaj režim posebno je koristan tokom sparnih letnjih dana, kada vazduh sadrži mnogo vlage.
U mnogim slučajevima dovoljno je uključiti ga oko sat vremena pre nego što ćete duže boraviti u prostoriji.
Već tada može da se primeti da je vazduh lakši za disanje, iako temperatura nije značajno promenjena.
Da li može da radi tokom noći?
Mnogi korisnici upravo ovu opciju koriste za spavanje.
Pošto klima tada ne hladi prostoriju agresivno kao u režimu "Cool", manja je verovatnoća da ćete se tokom noći probuditi jer vam je postalo previše hladno.
Istovremeno se održava prijatan nivo vlage, što doprinosi osećaju svežine.
Mnogi pokušavaju da pobede vrućinu tako što temperaturu na klima-uređaju spuštaju na 18 ili 20 stepeni. Kada se iz vazduha ukloni višak vlage, organizam se prirodno lakše hladi, pa i temperatura od oko 25 stepeni može biti sasvim prijatna.
Zbog toga funkcija "Dry" može predstavljati jednostavan način da tokom leta poboljšate osećaj svežine u domu, a istovremeno rasteretite klima-uređaj i potencijalno smanjite potrošnju električne energije.
BONUS VIDEO: