- Stare srpske kuće od zemlje, slame, drveta i kamena bile su česte u Vojvodini, a gradilo se i ćerpičem i nabojem.
- Debeli zemljani zidovi čuvali su stabilniju temperaturu i prijatniju vlagu u prostoru, ali ih je voda lako oštećivala.
Pre nego što su beton, blokovi i savremeni građevinski materijali postali standard, ljudi su kuće gradili od onoga što im je priroda pružala. Zemlja, slama, drvo i kamen bili su osnovni materijali, a u pojedinim delovima Srbije, naročito u Vojvodini, čitave kuće nastajale su od obične zemlje.
Iako danas ovakav način gradnje mnogima deluje neobično, stare zemljane kuće imale su zanimljiva svojstva zbog kojih se o njima ponovo govori. Njihovi debeli zidovi pomagali su da se unutrašnja temperatura sporije menja, dok je sama zemlja mogla da upija i otpušta vlagu iz vazduha, doprinoseći prijatnijoj klimi u prostorijama.
Zanimljivo je da se zemlja danas ponovo razmatra kao građevinski materijal, posebno u kontekstu održive arhitekture i povratka prirodnijim načinima gradnje.
Ćerpič - cigla koja se sušila na suncu
Jedan od najpoznatijih načina gradnje bio je pomoću ćerpiča. Reč je o nepečenoj cigli koja se pravila od mešavine zemlje, najčešće gline, vode i slame. Smesa se stavljala u drvene kalupe, a zatim ostavljala na suncu i vazduhu da se osuši. Za razliku od današnje cigle, nije prolazila kroz proces pečenja u peći.
Slama nije bila dodata slučajno. Ona je povezivala smesu i pomagala da se tokom sušenja smanji pucanje materijala. Kada bi se cigle osušile, slagale su se jedna na drugu i povezivale u zidove, slično kao kod klasičnog zidanja.
Ovakva gradnja bila je praktična jer su ljudi koristili dostupne sirovine, bez potrebe za kupovinom skupih industrijskih materijala.
Naboj - zidovi od sabijene zemlje
Druga tehnika bila je gradnja nabojem, koja se razlikovala od upotrebe ćerpiča. Umesto da se prvo prave pojedinačne cigle, zemlja se direktno sabijala u drvenoj oplati, sloj po sloj, dok se ne bi dobio čvrst i masivan zid.
Ova tehnika bila je posebno zastupljena u seoskim kućama u Vojvodini, dok se ćerpič češće koristio za zidanje objekata u gradskim sredinama.
Zidovi od naboja bili su veoma debeli, često između 60 i 80 centimetara. Upravo ta masivnost bila je jedna od njihovih najvažnijih karakteristika.
Zašto su ove kuće bile prijatne za život?
Tajna nije bila samo u prirodnom poreklu materijala već i u načinu na koji se zemljani zidovi ponašaju. Zbog svoje debljine i mase, zidovi od naboja mogli su da akumuliraju toplotu i usporavaju promene temperature u unutrašnjosti. Tokom toplih dana usporavali su zagrevanje prostorija, dok su u hladnijim periodima mogli da ublaže nagle temperaturne oscilacije.
Još jedna zanimljiva osobina jeste sposobnost zemlje da upija i otpušta vlagu iz vazduha, u zavisnosti od uslova u prostoriji. To može doprineti stabilnijoj i prijatnijoj unutrašnjoj klimi.
Ipak, treba razlikovati akumulaciju toplote od toplotne izolacije. Zemljani zidovi nisu automatski bolji izolatori od savremenih materijala, ali njihova velika masa ima značajnu ulogu u održavanju stabilnije temperature.
Voda je najveći neprijatelj zemljanih kuća
Iako su mnoge ovakve kuće opstale decenijama, pa i duže, gradnja zemljom ima i svoje nedostatke. Najveći problem predstavlja voda. Dugotrajno izlaganje kiši, poplavama i vlazi može da oslabi zemljane zidove i dovede do njihovog oštećenja.
Problem mogu da naprave i neodgovarajući nepropusni premazi, jer sprečavaju prirodno isušivanje zidova i zadržavaju vlagu unutar konstrukcije.
Zato je kod očuvanja starih zemljanih kuća veoma važno pravilno održavanje, zaštita od atmosferskih uticaja i upotreba materijala koji odgovaraju tradicionalnoj konstrukciji.
Zašto se ponovo vraćamo prirodnim materijalima?
Zemljane kuće danas predstavljaju važan deo graditeljskog nasleđa Srbije, posebno Vojvodine. One svedoče o vremenu kada su ljudi umeli da iskoriste ono što imaju u neposrednom okruženju i od jednostavnih prirodnih materijala naprave dom.
Interesovanje za ovakvu gradnju ponovo raste zbog održivosti. Zemlja je lokalno dostupna sirovina, a njena upotreba može da smanji potrebu za industrijskom obradom i transportom građevinskih materijala.
Ćerpič i naboj zato nisu samo podsetnik na način života naših predaka već i tehnike koje savremeni arhitekti i istraživači ponovo proučavaju.
Možda se nećemo svi vratiti kućama od zemlje, ali njihova svojstva pokazuju da tradicionalna graditeljska rešenja i danas mogu da imaju svoje mesto u arhitekturi.
BONUS VIDEO