Kada se govori o gradnji toplih kuća i izolaciji, najčešće se pominju cigla i gasbeton. Ipak, sve veću pažnju privlači još jedan materijal koji ima veoma dobra termoizolaciona svojstva, keramičkiblok.
Njegova posebnost je u strukturi. Za razliku od pune cigle, keramički blok ima sistem šupljina koje zadržavaju vazduh i tako usporavaju prolazak toplote kroz zid. Zbog toga ima nisku toplotnu provodljivost i može biti veoma dobar izbor za energetski efikasnu kuću.
Upravo zbog toga keramički blokovi se sve češće posmatraju kao zanimljiva alternativa klasičnoj punoj cigli.
Zašto keramički blok dobro čuva toplotu?
Tajna se krije u njegovoj unutrašnjoj strukturi. Brojne šupljine u bloku stvaraju slojeve vazduha koji otežavaju prolazak toplote. Što je materijal manje provodljiv za toplotu, to se manje energije gubi kroz zidove.
Međutim, nije dovoljno samo izabrati dobar materijal. Na to koliko će kuća biti topla utiču i debljina zida, način zidanja, kvalitet izolacije i rešavanje spojeva između različitih delova konstrukcije. Zbog toga čak i veoma dobar građevinski materijal može dati loš rezultat ako je kuća nepravilno izvedena.
U galeriji ispod pogledajte kako izgleda gradnja sa keramičkim blokovima!
Šta je sa gasbetonom?
Gasbeton takođe ima dobra termoizolaciona svojstva zahvaljujući velikom broju sitnih pora ispunjenih vazduhom. Zbog toga je često izbor za gradnju kuća u kojima se vodi računa o energetskoj efikasnosti.
Ipak, pore koje doprinose boljoj izolaciji utiču i na druga svojstva materijala, poput čvrstoće. Kod gradnje je zato potrebno pravilno rešiti noseće elemente i spojeve kako ne bi nastali toplotni mostovi.
Drugim rečima, nije dovoljno reći da je jedan materijal „topao“. Važno je kako je čitav zid napravljen. Puna cigla ima veću toplotnu provodljivost od materijala sa većim brojem vazdušnih šupljina. To znači da sama po sebi slabije izoluje od savremenih materijala sa bolji
Najveća greška je gledati samo materijal zida
Toplota iz kuće ne odlazi samo kroz zidove. Veliki gubici mogu nastati i preko krova, poda, prozora, vrata, plafona prema negrejanim prostorijama i mesta na kojima se spajaju različiti građevinski elementi.
Poseban problem predstavljaju toplotni mostovi. To su delovi konstrukcije kroz koje se toplota lakše prenosi iz unutrašnjosti ka spolja. Mogu nastati, na primer, na spojevima zidova i betonskih elemenata ako nisu pravilno izolovani.
Zato čak i kuća napravljena od veoma „toplog“ materijala može imati velike gubitke energije.
Kako se bira dobra izolacija?
Za spoljašnju izolaciju koriste se različiti materijali, među kojima su mineralna vuna i proizvodi na bazi polistirena. Izbor ne bi trebalo da zavisi samo od cene. Važni su i toplotna provodljivost, otpornost na vlagu, ponašanje u slučaju požara, trajnost i način ugradnje.
Stiropor je lagan i uglavnom povoljniji, dok mineralna vuna ima dobra svojstva u pogledu zvučne izolacije i zaštite od požara. U određenim delovima objekta može se koristiti i ekstrudirani polistiren, naročito tamo gde je potrebna veća otpornost na vlagu. Koliko će kuća zaista biti topla zavisi od kombinacije svih ovih elemenata.
Kako proveriti kuću pre kupovine?
Ako kupujete već završenu kuću, nije lako samo pogledom utvrditi da li ona dobro zadržava toplotu. Jedan od načina da se otkriju skriveni problemi jeste termovizijski pregled. Termokamera može da pokaže mesta na kojima je površinska temperatura drugačija i da ukaže na moguće toplotne mostove ili zone većih gubitaka toplote.
Najbolje je obaviti pregled tokom hladnijeg perioda, kada je razlika između unutrašnje i spoljašnje temperature dovoljno velika, a grejanje radi.
Keramički blok, gasbeton ili cigla zato nisu jedina stvar na koju treba obratiti pažnju. Dobar zid je samo deo energetski efikasne kuće. Pravilna izolacija, kvalitetna ugradnja prozora i vrata, dobro izveden krov i rešeni toplotni mostovi podjednako su važni.
Upravo zato savremena gradnja sve više stavlja akcenat na čitav termoizolacioni sistem, a ne samo na materijal od kojeg je kuća sazidana.
BONUS VIDEO: