Nutricionisti otkrivaju: kakav krompir ne smemo jesti, a kakav je najbolji za ishranu

Bilo da ga koristite kao salatu ili u glavnom jelu, krompir je neizostavan deo trpeze. Uz par saveta nutricionista naučite kako da pripremate ovu namirnicu i izvučete iz nje maksimalan broj hranljivih sastojaka. 

Savetujem da pažljivo pročitate savete koji slede jer iako krompir verovatno jedete i pripremate ceo život, sigurno ne znate mnoge trikove koje treba zapamtiti kako bi svako jelo od krompira bilo upravo onakvo kakvo želite!

VIŠE: Upozorenje: evo zašto ne treba da čuvate paradajz u frižideru

Mladi krompir vadi se ispod sveže i zelene stabljike tokom leta, a krtola je sočna i slatka, s nižim udelom skroba i lako istruli. Zreli krompir se vadi u jesen, ali pre toga nadzemna biljka se uklanja i krompir se ako su vremenski uslovi povoljni, ostavlja u zemlji još nekoliko nedelja da potpuno sazri i da mu kora odeblja.

Krompir se na tamnom mestu može čuvati mesecima, a idealna temperatura čuvanja je od 7 do 10 stepeni. Na višim temperaturama proklijaće ili istruliti, a temperatura ispod 7 °C remeti metabolizam krompira razlažući skrob na šećere.

Hranjiva vrednost

Sve vrste krompira su dobar izvor energije i vitamina C. Žute vrste sadrže i karotenoide, a ljubičaste i plave antioksidans antocijanin. Krompir akumulira i potencijalno opasne količine alkaloida (toksin gorkog ukusa, otrovan kad se konzumira u većim količinama) pa bi zbog toga svaki zeleni krompir obavezno trebalo baciti, kao i klice krompira, a i svaki krompir koji je gorak.

VIŠE: Zagorela vam je hrana? Evo kako da uklonite neugodan miris iz doma

Unošenje veće količine alkaloida u organizam uzrokuje neurološke probleme i tegobe s varenjem. Osim toga, sirove granule skroba u krompiru teško su probavljive, a termički obrađen skrob nije, tako da krompir nikad nemojte jesti sirov, ni od njega praviti sok!

Vrste i upotreba

Na svetu postoji više od dve stotine vrsta krompira. Nisu svi zastupljene u ishrani, a najčešće se u svakodnevnom kuvanju upotrebljava desetak vrsta. Prema teksturi nakon kuvanja, krompire delimo na brašnaste i voštane. Najčešće brašnaste sorte krompira na našem tržištu su crvena Desiree, crvena Courage, crvena Cleopatra i bela Liseta.

Te sorte sadrže više skroba u ćelijama, pa se pri kuvanju ćelije šire i odvajaju, stoga je rezultat fina, suva i mekana tekstura koja je idealna za prženje, pečenje, za pravljenje pirea, knedli i kroketa.

VIŠE: Kako da smanjite količinu soli u svojoj dijeti: 7 namirnica kojima ćete lako zameniti so (FOTO)

U voštane sorte spadaju mladi krompir, bela Adora, svetla Bintje, žuta Jearla, Monalisa i Red Scarlet. Njihove ćelije tokom kuvanja ostaju čvrste pa se te sorte odlikuju gustom i sočnom teksturom koja je idealna za spremanje jela poput musake, pita od krompira i krompir-salata. 

Važna pravila i trikovi

Prženi krompirići su, uz sveprisutnu picu, najomiljenije jelo na svetu! Ali, da li se i vama dogodilo da ste pomislili kako će narezani krompir ispržen u vrućem ulju biti odličan, ali odmah nakon prženja on je izgubio hrskavost i postao vlažan i mlitav, nimalo sličan željenim hrskavim prženim krompirićima? Niste jedini!

KAKO NAPRAVITI SAVRŠENE PRŽENE KROMPIRIĆE...OTKRIJTE NA SLEDEĆOJ STRANI!

PageBreakTo se događa zato što se u vrućem ulju stvara samo vrlo tanka korica koju, odmah nakon prženja, vlaga unutar krompira omekša. Prava hrskava korica nastaće ako krompir najprije pržite na laganoj vatri kako bi se površinski skrob stigao da razdvoji i poveze u spoljni sloj u deblju koricu, a zatim vatru pojačate. Za idealan rezultat upotrebljavajte krompire brašnastih sorti.

Čips su tanki listići krompira koje se prže u dubokom ulju dok ne izgube vlagu i postanu hrskavi. Krompir za čips uvek mora da bude sobne temperature; upotrebljavate li ohlađene krtole, oni imaju viši nivo fruktoze i glukoze pa će čips tokom prženja potamneti i postati gorak.

Dva su osnovna načina prženja čipsa. Prženjem u vrućem ulju (175 °C) 3 - 4 minute tekstura krompira ostaje nežno hrskava, a čips neće omekšati nakon prženja jer su listići tanki, a unutrašnja vlaga vrlo brzo ispari. To je najčešća vrsta čipsa u prodavnicama.

Drugi način je da se listići krompira prže u dubokoj posudi, i to prvo u mlakom ulju (120 °C), a zatim se temperatura polako povećava do 175 °C tokom 8 - 10 minuta. Rezultat je tvrđi i hrskaviji čips.

VIŠE: Kulinarski trikovi: 5 načina da sprečite da jabuka potamni

Pire će biti najukusniji ako ga pripremite od brašnaste vrste krompira, a da ne bi ispao suv, nakon kuvanja i protiskivanja u pire dodati kombinaciju vruće vode i neke masnoće poput maslaca, mleka, pavlake ili maslinovog ulja. Sve dodatke treba pažljivo i nežno umešati odmah nakon gnječenja da pire ne bi postao lepljiv. Pire i čorbu od krompira nikako nemojte da mutite – rezultat će biti „lepljiv“ i koje niko neće hteti da je jede!

Kuvani krompir zadržaće oblik i neće postati gnjecav ako upotrebite jednu od voštanih sorti i krompir kuvate u kori ili narezan na velike komade. Najbolje je da kuvanje započnete u hladnoj vodi pa postupno pojačavate vatru – idealna temperatura kuvanja krompira nije kad voda vri, nego na temperaturi od 80 do 85 °C, ali kuvanje će tako trajati nešto duže.

VIŠE: Lokum, revani, salep... Kako da prepoznate pravi turski slatkiš (FOTO)

Nemojte soliti vodu u kojoj kuvate krompir jer i to pospešuje gnjecavost i raspadanje. Kuvani krompir katkad može dobiti plavičasto-sive mrlje, a to ćete izbeći ako promenite pH vrednost vode u kojoj se krompir kuva dodavanjem limunovog soka kad krompir bude napola skuvan.

Tekst: Dunja Gulin

Izvor: Sensa klub