- Promena životnih okolnosti može mnogo da poremeti porodične odnose.
- Žena koja se dobro slagala sa svekrvom dok su živele odvojeno, potpuno se promenila kad je svekar umro, a muž i ona odlučili da pozovu njegovu majku da živi s njima.
„Jednog popodneva vratila sam se s posla, prošla pored sobe moje svekrve i otišla pravo u kuhinju. Otvorila sam frižider, izvadila bocu vina i sipala sebi jednu čašu. Nju nisam ni pozdravila, ni pitala da li joj treba nešto, nisam je uopšte videla.“
Džil Mekej pamti taj dan po nekom tihom alarmu koji joj se upalio u glavi. „Pomislila sam: Bože, u šta si se pretvorila?“
Margaret, majka njenog muža, doselila se kod njih 2011. godine, nakon iznenadne smrti svog supruga. Džil i njen muž nisu želeli da je smeste u dom. Margaret je bila vezana za invalidska kolica zbog spinalne stenoze i operacija kolena, ali je bila duhovita, topla i radoznala žena. Njihova deca su je obožavala, a Džil je iskreno verovala da će zajednički život svima doneti nešto lepo.
I u početku jeste. Kuća je bila punija smeha, razgovora, porodičnih trenutaka. Ali svakodnevica se ubrzo se pokazala mnogo težom nego što su očekivali.
Džil je radila puno radno vreme, brinula o troje dece (tada osam, dvanaest i trinaest godina), vodila domaćinstvo i pokušavala da sve drži pod kontrolom. Margaret je bila društvena i željna razgovora, a Džil je, neprimetno, počela da nestaje iz sopstvenog života.
„Večeri su mi postajale najteži deo dana“, priznaje. „Posle večere svi bismo sedeli zajedno, a ja bih se povukla u kuhinju. Alkohol je postao moj beg – jedna čaša vina, pa još jedna. Nekad i dve boce.“
Meseci su prolazili, a Džil se menjala. Postajala je nestrpljiva, zajedljiva, gruba. Počela je da izbegava Margaret. Znala je da svekrva sedi u dnevnoj sobi i gleda kroz prozor, čeka da se auto pojavi u dvorištu, ali bi ona svesno prošla pored njenih vrata bez pozdrava.
„Znala sam da se ponašam užasno. I baš to me je dodatno guralo u alkohol.“
Nije bilo jednog dramatičnog trenutka „dna“. Bio je to spor, tih raspad. Džil je primećivala da muž pažljivo bira reči kada govori o majci. Kasnije je saznala da je ćerka trpela nasilje u školi, ali nije rekla ništa jer se „kod kuće već došavalo toliko toga“. Deca su primećivala njen stres i pitala je: „Mama, hoćeš li čašu vina?“ „To je nešto što me i danas zaboli“, kaže Džil.
Promena je počela kada je shvatila da više ne želi da bude takva. Okrenula se knjigama o prestanku pijenja, podkastima i online zajednicama. Uz podršku porodice, 12. marta 2017. godine popila je poslednju čašu alkohola. Seća se da je bila tužna, ali i sigurna da se više neće vratiti.
Uveli su male promene: šetnje posle večere umesto vina, više vremena van kuće, nove rutine. Džil je počela da piše knjigu, i pet popodne više nije značilo otvaranje boce, već otvaranje laptopa. „Jedan od najvećih darova prestanka pijenja je vreme koje vam se vrati.“
Shvatila je i da mir koji je tražila u alkoholu nikada nije bio pravi. Alkohol nije donosio olakšanje, već krivicu, ogorčenost i sram. Najvažnije joj je, kaže, što je prestala da pije dok je Margaret još bila živa. Svekrva je bila njena velika podrška. Kasnije su otvoreno razgovarale – Margaret je priznala da je videla koliko je Džil bila pod pritiskom. Džil se izvinila i rekla joj da je upravo ona bila katalizator promene.
Margaret je živela sa njima do kraja života. Kada je 2019. preminula od moždanog udara, Džil nikada nije pomislila da je odluka da žive zajedno bila greška. „Sve bih isto uradila, samo bih ranije postavila granice i bila iskrenija.“
Danas Džil kaže: „Iskreno verujem da nema pravih gubitaka kada prestanete da pijete. Samo dobitke.“ Sada pomaže ženama koje su posegle za čašom da bi izdržale pritisak brige o drugima i pokazuje im da postoji drugačiji put.
Ako se prepoznajete u ovoj priči, ako se krijete u kuhinji i sipate čašu da biste „izgurale još jedan dan“, znajte da niste same. Postoji izlaz. Pročitajte i kako je jedna snaja odreagovala kad je od svekrve dobila skupocen poklon.
BONUS VIDEO: